Празник Светог архангела Михаила молитвено и свечано је прослављену катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке, Ђурђевим Ступовима, гдје су Свету Архијерејску Литургију служили Њихова Преосвештенства Епископи крушевачки Г. Давид и будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Празник Светог архангела Михаила молитвено и свечано је прослављен у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке, Ђурђевим Ступовима, гдје су Свету Архијерејску Литургију служили Њихова Преосвештенства Епископи крушевачки Г. Давид и будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Претходно је, поводом празника Сабора Светог архангела Михаила у Манастиру служено свечано празнично бденије, када је у посјету нашој Епархији и Ђурђевим Ступовима стигао Преосвећени Епископ Г. Давид са којим је у пратњи био и протојереј Јован Вуковић, старјешина цркве Покрова Пресвете Богородице на Расини у Крушевцу.

Током свечаног празничног бденија извршен је чин освештавања петохљебнице, а Епископ крушевачки је вјерни народ Берана, сабране монахе и свештенство намјесништва беранског, помазивао освештаним јелејем.

Поводом крсне славе Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија освештан је славски колач, који је преломио Владика Давид.

На сам празник Светог архангела Михаила Преосвећеној Господи Епископима саслуживало је бројно свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке. Сабраним вјерницима празник је честитао Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, поздрављајући драгог госта и брата у Христу Епископа Давида.

"И ми овдје сабрани чинимо сабор Цркве Божје и уподобљавамо се оном горњем сабору, заправо, с њим се сједињујемо, отварамо своја срца и своје мисли да нас Господ и Свети арханђели просвијетле вјечном Божјом светлошћу и радошћу. У радости овог великог, величанственог, спасоносног празника имамо посебну радост која се, такође, уклапа у ову свечаност и доприноси јој, што нам је данас дошао као драги пријатељ, драги брат у Христу и саслужитељ у Господу Преосвећени владика крушевачки Г. Давид Перовић, наш драги знанац и пријатељ још од студентских дана. Могу сад рећи да смо се ми млађи студенти увијек угледали на њега, он нам је служио као примјер, као свијећа која је освјетљавала путеве многима. Бог га је удостојио да и велике школе заврши и научи, професор је Богословског факултета у Београду и то је посебан благослов за нашу Цркву и за нашу дјецу која уче богословске науке. Нама је данас донио и благослов своје Епископије свете крушевачке обновљене, благослов кнеза Лазара. Он је родом са Метохије, службовао је као професор и у Призрену, у призренској Богословији. Он нам доноси мирис Метохије, благослов косовско-метохијских светиња. Добро нам дошли драги Владико, много сте нас обрадовали и молимо Вас да своју јеванђељску ријеч кажете овом сабору овдје окупљеном“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Литургијском бесједом вјерницима се обратио Владика крушевачки Г. Давид.

"Речи које сте изговорили, драги брате Јоаникије, јесу Ваше речи братске, искрене, не сумњам у њих, али нека ми Господ даде понајпре смирења, смирења и само смирења. Наш живот се одвија са свима светима, како би пророк наших дана, земаљски анђео и небески човек, Преподобни отац Јустин Нови Ћелијски, рекао, светитељи нас из дана у дан светитељима предају, празник празнику и тако се ми испуњујемо вишњом радошћу, вишњом силом Божјом, силом Духа Светог Којим смо то што јесмо, а најпре смо чланови тела Христовог и удови тога тела, прескупо плаћени“.

"У књизи Живота, речи данашњег Јеванђеља, чујемо Господа како се братољубиво обраћа, каже да Онај Који мене прима прима Оца мојега који је на небесима и опет Ко мене не прима не прима Онога који је мене послао. Послао Га је да благовести самог Себе, да благовести најпре све о Оцу Његовом Који је на Небесима, а Чију вољу Он служи, односно Чију вољу испуњује и та воља јесте понајпре храна и пиће којом, видимо, да се Он пита током Свог живота земаљског, славног и преславног. Наравно, не пропушта да каже да онај који не буде примио Њега неће примити ни Оца небеског што је знак да живота, живог живота, Божанског живота ван Тројице, Која је сам живот, како би рекли Оци, сушти живот, не може бити.

"У томе наилазе апостоли, радосни да се похвале и да кажу како им се чак и демони покоравају, како газе на скорпије, на змије и да им ништа не бива, а Он, као са децом, да би их, ипак, упутио на Онога Који је сила, жива сила и Који их укрепљује, каже да не треба да се радују томе што се збива, јер је Он тај Који је видео сатану, сатанаила, деницу како пада с небеса и остале речи, него да се треба радовати томе да су имена њихова написана на Небесима у књизи живота, заправо, да су имена њихова поистовећена са именом Онога Чије име је изнад сваког имена, дакле, Господа Исуса Христа Спаситеља, лава из Јудина племена Који је разорио првог и последњег непријатеља, саму смрт, а Који, као Логос, као смисао, својим присуством одржава сву природу у таквом стању да она оправдава своје постојање и да је припрема као принос за узношење и за освећење, е да би нам се она у светој Литургији опет враћала том силазном епиклезом, након наше узлазне, као тело Христово, као крв Христова, јер без те хране нема свету живота, без те хране нема ни нама вечног живота“

"Тај живот није неки неописиво леп живот који бисмо водили појединачно, уживали у њему, радовали се вечном свом животу. Све то не би било довољно, не би било истинско, када би недостајао живи лик Господа Исуса Христа, сједињење с Њим и то сједињење у благодати до те мере да сав Његов живот прелази у нас, постаје наш живот и врхуни смирењем неописивим и кротошћу неописивом о чему је Боговидац наших дана старац Силуан говорио, па је у молитви за сав свет молио Духа Светог да удостоји људе да упознају љубав самог Господа и љубав Духа Светог, да Духом Светим упознају Онога Који је Алфа и Омега. Богоотац, о Коме говори у Јеванђељу по Луки, дао нам је на почетку све, дао нам је највише, дао нам је Сина Свог те тако наше срце, наше биће може да се успокоји само у Господу и само Њиме. Сабор свих Светих бесплотних сила, такође, се крепи, такође се у Литургији, кроз Свете тајне, преко нас на неки начин, такође, причешћује не телом и крвљу, свакако, него благодаћу Божјом, те тако поред нас и они узрастају у Христу све више и више и толико су удивљени да једноставно својим крилима скривају своје очи и говоре Свет је, Свет, Свет Господ Саваот, пуна је земља славе Његове“, казао је Преосвећени Епископ крушевачки.

Током молитвеног и торжественог прослављања празника Сабора Светог архангела Михаила у манастиру Ђурђеви Ступови освештани су и преломљени славски колачи бројних свечара. Празнично саборовање у славу Божију и у част Светог архангела Михаила, крсној слави Преосвећеног владике Јоаникија, настављено је за трпезом љубави.