Када су и апостоли и сви посрнули и склонили се и сакрили, нађе се неколико храбрих, међу њима најприје и најхранбрије ове три дивне жене, Марија Магдалина, Марија Клеопова и Соломија, “бесједио је о. Дарко.
У другу недјељу по празнику Пасхе- Мироносица, 30. априла, у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу Литургију је служио протојереј ставрофор Дарко Пејић.
Бесједећи послије Литургије и причешћа вјерника о дивном празнику неизмјерно храбрих жена Мироносица, о. Дарко је казао да су оне своју храброст показале у вријеме када је Исус Христос разапет, сагласно ријечи пророчкој 'ударићу пастира и овце ће се разбјежати'.
„ Када су и апостоли и сви посрнули и склонили се и сакрили, нађе се неколико храбрих, међу њима најприје и најхранбрије ове три дивне жене, Марија Магдалина, Марија Клеопова и Соломија, “бесједио је о. Дарко.
Тада су, казао је он и Никодим и Јосиф, такође иако угледни имућни али храбри људи, тражили тијело Оног кога су јуче римско царство и старјешине осудили на смрт и одбацили.
„Сада је требало изаћи и затражити тијело Његово и сахранити га. Уважити и показати поштовање према Њему, а сви га осудили и одбацили. Био је велики ризик, јер, Јеванђелист свједочи за Јосифа из Ариматеје, ' усуди се и уђе код Пилата'. Значи да није било свеједно. И док су он и Никодим скидали Тијело са Богородицом, и њеног Сина Крста увијали у платно, помазујући мирисима, ове жене су из даљине гледале гдје су полагали Господа.
И вјероватно су долазиле неколико пута да би извидјеле и да би се припремиле да и саме дођу и да мирисима помажу Тијело највољенијег им Господа.
Међутим, каже, ујутро у освитак пођоше, када се раздањује, када женском није ни свеједно ићи било куда, посебно не кроз гробља. када мушке храбрости треба, оне су размишљале успут 'ко ће нам одвалити камен', јер 'камен бијаше веома велик'. Али када су дошле до гроба видјеше камен одваљен, нема стражара, већ су се вјероватно разбјежали, и оне су се уплашиле, мислећи да им је неко украо Господа. Међутим, у том тренутку Анђео Господњи који им се показао у тијелу, учининио да га виде, јер су Анђели невидљива бића, каже им, прво их тјешећи: „Не бојте се, знам Исуса Распетога тражите, није овдје, устаде као што је рекао Апостолима својим. Идите у Галилеју, тамо ћете Га видјети“.
Оне су наравно, чули сте Јеванђеље, малтене побјегле од гроба, од овог доживљаја, од ових ријечи. Много је то било за устрашено и уздрхтало срце њихово, међутим, један други Јеванђелист свједочи, 'на путу ће им се јавити сам Господ, и утјешити их још једном'. Као што бива и данас и увијек Христос васкрсне и тјеши свакога ко Му се обрати“, бесједио је о. Дарко.
Он је казао да као Хришћани не треба да се плашимо пред искушењима, када наиђу, ни од ратова нити од болести, нити од других биједа у којима живимо.
„ Имајмо вјеру Мироносица, да је Жив и да је Васкрсао Бог наш. Немојмо такође, да овим временима и догађајима плашимо једни друге, посебно не оне слабе и нејаке. Све што нас снађе молитвом од Господа тражимо од Господа помоћ. Ако хоће Господ може од нас да уклони од нас и болест и смрт, ако ипак наилазе значи да има и зашто, јер често се деси да, када прође вријеме, испадне да смо тражили нешто од Бога, неку помоћ и да нам се учини да нам је неправедан Господ и да нам није учинио, међутим, вријеме послије дође и покаже да је у ствари човјека све тачно онако како треба да буде.
Наравно, човјека вјерујућег. Онај који одбаци Бога и живи по своме, и поузда се у своју памет онда га Бог и остаив само са својом памећу. Стари су наши имали добру изреку, које и данас треба да се држимо: „Без Бога ни преко прага“. Немојмо да се стидимо када излазимо из дома да се прекрстимо, када улазимо у дом да се прекрстимо, када пролазимо поред храма и гробља да се прекрстимо. Често зазирући једни од других зато што смо у ауту или у аутобусу, често и у гробљима, на саучешћима многи се клањају. Хришћани немају другог оружја ни када стану пред смрт, ни пред болест, ни пред живог хришћанина, пријатеља и непријатеља, већ им је прво оружје крст 'сила, знамење и спасење', како каже једна духовна пјесма. Свугдје и на сваком мјесту свједочимо Христа свога, немојмо да се постидимо Господа, јер 'кад год се ми постидимо, постидјеће се', како каже Јеванђеље 'и Син човјечији вас када дође у слави Оца свог'. Положимо наду на бога и небојмо се“, бесједио је о. Дарко.
