Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је у четвртак, 31. марта у манастиру Ћириловац код Колашина Свету литургију пређеосвећених дарова са четрдесетодневним поменом оцу Јоилу Булатовићу.
У бесједи након богослужења Владика је рекао да је отац Јоил један од последњих из плејаде великих молитвеника пред Богом.
Казао је, тумачећи јеванђелску причу о сијачу и сјемену, да спасоносност Јеванђеља зависи од наших срца, од стања у каквом примају јеванђелско сјеме.
“Господ је рекао да је мало стадо оних који су ишли за Њим и истински следовали тим путем и разумијевали Његове ријечи. Један од истинских и правих слугу Божјих који је разумијевао Његову ријеч и који је спустио у дубине свога срца и донио многоструке плодове је и схиархимандрит Јоаил, над старац и духовни отац, који је, имајући склоности још у младости својој да се бави просветитељством и да учи земаљским наукама дјецу и млађе људе, примајући у своје срце истинску науку, оставио је земаљске науке и то позвање просветитељско и постао истински и прави просветитељ тиме што се просветио Христовом Божанском свјетлошћу”, рекао је Епископ будимљанско-никшићки.
Додао је да је отац Јоил своје прве подвижничке кораке провео у манастиру Ждребаонику као послушник, па онда, по благослову блаженопочовшег Митрополита Амфилохија прешао у Острог гдје је као вриједна пчела сабирао нектар са најљепшега цвијета српског рода Светог Василија Острошкога напајајући се његовом благодаћу и чудесима која је светитељ чинио пред његовим очима.
“Годинама је отац Јоил ту прикупљао те велико бесцјен благо којим се небо купује. И онда се вратио на оно мјесте, како је Његош рекао – гдје је зрно клицу заметнуло да ту и плодом почине. Хтио је да оном мјесту гдје је он одрастао са својом браћом подигне три велика благодатна стуба – овај манастир, који је први постројио и посветио га Светим Кирилу и Методију, затим манастир посвећен Мајци Божијој Јерусалимској, а онда и Преображењски храм посвећен Таворској Свјетлости на највишој гори овдје, на Кључу изнад нас, храм који подсјећа на онај што је био на Ловћену”, рекао је он.
Нагласио је да није случајно што је толики народ препознао истинског слугу Божијег који је донио многоструке плодове.
“Ми се пењемо на ову планину у било које годишње доба, јер знамо да ћемо се овдје напојити на истинском извори благодати Божије”, казао је Владика.
Владика Методије је на крају поручио да, као истински следбеници Христа Бога нашега, који се истински труде да разумију благодатне ријечи Божанске и да то сјеме у своје срце сложимо, требамо увијек да за примјер имамо оца Јоила.
“Који је то чинио до последњег свога издиханија и био један од ријетких великих молитвеника свога времена”, закључио је Епископ будимљанско-никшићки г. Методије.
Извор: Митроплија црногорско-приморска
