Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на Велики петак, 26. априла 2019, у манастиру Ђурђеви Ступови, Вечерњу службу са изношењем плаштанице, платна које симболизује страдање Господа Исуса Христа.
Плаштаница је, уз молитвено учешће бројних вјерника, положена на нарочито украшен сто, испред олтара, након чега су вјерници приступали и цјеливали је.
„Поклонисмо се Крсту Христовом, Његовом распећу и живоносној смрти. Стојимо пред Голготом Христовом, сјећамо се сваког тренутка из потресне повијести Његовог добровољног страдања и добровољног понижења. Видимо и злобу људску, пакост демонску, завист, мрак и таму коју је Он примио, али да ту таму просвијетли, да пакост уништи и спере људске гријехе свакоме ко се дотиче Његових страдања. Он прима опроштај наших грехова, обновљење наше душе, обновљење вјере“
„Ми се, управо, зато сјећамо се свих тих момената Христовог страдања, јер су то божанска, живоносна и животворна страдања. Животодавац и Спаситељ страда добровољно, жртвује се за род људски пред нашим очима и излива свима опроштај сагрешења, све грли својим распетим рукама на крсту“, казао је, у бесједи на крају службе, Епископ Јоаникије.
Додао је да је Његово страдање божанско, које се потврдило у моменту када је Он изгледао најнемоћнији, када је изгледао побијеђен, када је примио смрт.
„Тада се земља затресла, гробови се отворили, сунце се помрачило, и небо и земља се потресли, а камоли да се не потресу људска срца и људске душе. У том моменту су устали поједини праведници, који су се, недавно, били упокојили у близини Јерусалима, свједочећи да је Његова смрт живоносна и да Он има власт над смрћу. Зато и ми, када се поклањамо Христовом Крсту ослобађамо се од страха смртног, дотичући се Његове живоносне смрти примамо живот и све се то крунише Његовим тридневним Васкрсењем. Када стојимо под крстом, ми нијесмо очајни, нијесмо без наде, јер Његова смрт нас, већ, кријепи и отвара нам двери Васкрсења Његовог, већ, нас уводи полако у тајну Његове побједе над смрћу“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки.
Зато ови празници, по Владикиним ријечима, нијесу сјећање на прошлост, на оно што се давно догодило, него имају дејство кроз сва времена као у онај први дан, као у тренутку кад се догађало.
„Христово распеће, Његова смрт и Његово Васкрсење су огњиште које грије хришћане кроз сва времена и та слава, која избија из Христовог гроба, исијава из Његовог Крста, која врхуни у Његовом Васкрсењу, то је вјечна слава којом се напајају сви они који у Христа вјерују. Сви постају причасници Његове славе, учесници, судионици Његове побједе над смрћу“.
„И, као што видите, наш народ, а и други хришћански народи, спонтано, по Божјем позиву, по позиву своје савјести, своје вјере долази да се поклони Крсту Христовоме, да цјелива Плаштаницу, и, у ове свете дане, испуњава храмове. Онај Који позива и сабира народ то је вјечни Архијереј, вјечни Пастир душа и тијела наших, Спаситељ душа и тијела наших, Господ Исус Христос. Око Њега се сабирамо, данас око Његовог Крста и смрти, сјутра око Његовог живоносног гроба, а у недељни дан, дан Његовог Васкрсења око Њега васкрслог и Побједитеља смрти, постајући судионици Његове славе и новог живота, саваскрсавајући са Христом“, казао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
