Његово Преосвештенство Епископ будимљнско-никшићки Г. Јоаникије присуствовао је Васкршњем вечерњем, које служено у храму Светог Николаја Мирликијског у селу Лужац код Берана.
Празничну вечерњу службу служили су свештенослужитељи архијерејског намјесништва беранско-андријевичког, уз молитвено учешће бројних вјерника.
Сабраном народу празник Васкрсења Господа и Спаса нашег Исуса Христа, пригодном бесједом, честитао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
"Свима желим срећан и благословен празник Васкрсења Христовог, велики празник наше свете вјере, који је истовремено и темељ вјере. Читава наша вјера православна врхуни у догађају Васкрсења Христовог. Све што је Господ Исус Христос, као божански Учитељ и Спаситељ свијета, говорио, све што је чинио, докле је ходао по земљи, сво Његово дјело своје савршенство и своју потврду налази у чудесном догађају Његовог васкрсења из мртвих, односно Његове побједе над смрћу. Његова побједа над смрћу је таквог карактера да нас је Он нас Својим крстом и Својим васкрсењем све привукао к Себи, као што је и говорио. Оног момента када је на крступринио жртву за цио род људски, за сва људска покољења све нас је сабрао Својим васкрсењем и учинио нас учесницима Своје побједе над смрћу, тако да је Његова побједа над смрћу и наша побједа“.
"Његовим даром, Његовом милошћу и Његовом љубављу,Васкрсење даје нови живот, нови поглед на живот, даје вриједност и смисао свему; ако људи искрено и чистог срца у Бога вјерују, ако се искрено труде да живе по Божјим заповјестима, да слиједе пут истине и правде, ако се труде да угоде Господу и чине добро у овом животу, њима је помоћник Господ Бог. На том путу, наравно, има доста искушења, то није лак пут, а Христос нам није обећао лаки пут, него уски пут и као што је Он прошао трновити пут у овом животу, тако сви они који иду путем Његовим и боре се за праве вриједности иду тим трновитим путем, али им је зато, уколико су издржљиви и непоколебљиви, на помоћи Господ Бог, односно сва Његова сила, анђели и светитељи, а најважније је што је Он тај пут потврдио и Он тај пут устројава свакоме од нас, пут спасења“, рекао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
"Васкрсење Христово," додао је Његово Преосвештенство, "преноси се и упечаћује у читав наш живот и у цијелу историју нашег народа, који је, много пута, био у ситуацији крста, у стању крста, али је често и васкрсавао."
"Послије понижења доживљавао је, увијек, и препород, па се надамо да ће нас, у ово наше вријеме, Господ упутити на прави пут и да ћемо доживјети препород. Ево једног чудесног знака васкрсења Христовог овдје, на овом светом мјесту. Некада је овдје била црква, не зна се тачно гдје, али је некада била црква Светог Николе, пише у књигама. Можда постоји темељ, неки знак, међутим, Господ је устројио да у наше дане васкрсне нова, лијепа и славна црква Светог Николе у овом селу и то је знак васкрсења Његовог, а још више је знак васкрсења Његовог наше окупљање овдје, око овог светог храма. Видимо да је благословени био труд г-дина Вучића Поповића и његове супруге Вере и да је добио пуни смисао, а нарочито је значајно то да су они то учинили са правим, искреним и најдубљим мотивом, јер су ову црквицу подигли за напредак овом селу, али са најдубљом родитељском жељом за покој душа својих трагично преминулих синова“.
"То је била велика трагедија, али, хвала Богу, овим честитим родитељима Бог је дао снаге те су издржали тај бол часно, поштено, људски и са жељом, највећом и најискренијом, подигли ову дивну светињу, те се овдје рађа нови живот. Сигурни смо да су учинили нешто највише за покој душа своје дјеце и за њихов живот на Небесима. Господ, Васкрсли Христос је глава и онима који су на Небу и нама овдје на земљи, све нас Он сабира и обједињује. Нека нам Он дарује снаге, вјере и правог, истинитог пута да се потрудимо у овом животу да чинимо добро, да живимо у вјери, честитости и побожности. То је онај животни пут који је од Бога благословен и од Бога награђен. Наравно, није лак, него је трновит. То је пут крста, али и пут славе, пут правих вриједности, достојних човека“, бесједио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.