Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Велики четвртак Свету Архијерејску Литургију у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.
Преосвећеном Владици у Литургији, која се служи у спомен Христове Тајне вечере, саслуживало је бројно свештенство и свештеномонаштво Епархије будимљанско-никшићке, уз молитвено учешће вјерног народ Никшића.
У архипастирској бесједи, којом се обратио бројним вјерницима, Његово Преосвештенство је казао да се на овај свети дан срећемо се са дубином Божјег промишљања о спасењу рода људског, са бескрајним Божјим смирењем, Његовом жртвом, али и са људским слабостима и надом која оснажује наше душе, просвећује све и свакога .
"Господ прије него што је кренуо да прими крсно страдање, да прими издају желио да још једном сабере Своје ученике и са њима одпразнује Пасху, претварајући старозавјетну Пасху у новозавјетну. Питамо се, драга браћо и сестре, како је Господ припремио Тајну вечеру, како је устројио да, прије свог крсног страдања, Свете апостоле учини учесницима Своје жртве, односно, да самог Себе преда за живот свијета; како је хљеб претворио у Своје тијело и вино у Своју крв?“
"Он је, још једном, показао Своју божанску свемоћ, јер само Богу приличи да тијелом Својим учини онај хлеб и крвљу Својом учини вино, као што је васкрсавао мртве, међу којима и сина оне удовице из Наина и Четвородневног лазара, дајући му живот само једним позивом. Са тим позивом, који је био по људском гласу, била је здружена Божја свемоћ и Божја животворна сила, те је Четвородневног Лазара, који се већ распадао у гробу, вратио у живот, обновио га Својом силом, омирисао га Својим миомиром и вратио међу живе. Тако је на Велики четвртак показао Своју животворну моћ да би Свете апостоле још једном укријепио, оснажио, упућујући их на оно што ће се збити“, рекао је Владика будимљанско-никшићки.
Он је истакао да Господ ничију слободу није хтио да повриједи. Јуда Га издаде намјерно, у његово срце се уселио голи интерес, мрак и тама, а у Петровом срцу није било ни интереса, мрака, таме, али се он још није био наоружао смирењем, трпљењем и вјером која је била потребна.
"Када је остао само са својим силама Петар се, нажалост, као човјек поколебао по људској слабости, не по намјери. Зато је било мјеста за покајање и његово покајање је Господ брзо примио. Послије Васкрсења, било је мјеста и за Јудино покајање, али тог покајања, нажалост, није било. Господ би примио и Свог издајника, опростио би му; ако је узео на себе гријехе цијелог свијета узео би и гријехе Свог издајника, да је било покајања. Покајања није било, него нажалост, очајања. То је оно што је најопасније. И зато се на овај свети дан, Велики четвртак, који је тако величанствен и знаменит, дан у коме су се десила многа искушења, а међу њима најстрашније искушење да учесник трпезе Господње постане издајник, то је Јуда, а Јуда је човјек као и свако од нас, па се молимо да се нађемо на оној страни гдје су вјерни ученици Христови“.
"Највјернији је био Јован, девственик, млад, чиста душа, чисто срце, једини се он није поколебао. Остао је са Господом и био саучесник Његових крсних страдања, на извјестан начин, иако није разапет као Господ, али Га није издао, остао је са Њим до крста Његовог и смрти Његове. То значи да је био спреман на смрт, као и Пресвета Богородица и неколико жена мироносица. Још неколико људи се помиње, али, нажалост, апостоли су се разбјежали. Све апостоле Господ је послије Свог Васкрсења сабрао да ниједан од њих не погине, осим Јуде издајника који погибе од очајања. И Свети Петар, који је предводио апостоле, није могао да буде спреман у свему, али је знао да се покаје“.
"Када је издао Господа одмах се покајао. Како пише један од јеванђелиста, кад га је Господ погледао последњи пут, док су Га водили на крст да Га разапну, Петар горко плакаше. Колико је у томе људскости, колико је то једна реална људска драма, а у тој драми Господње смирење, Господња жртва, Господња љубав се излила на овај свијет и преко ње Господ нас Својом љубављу и жртвом обнови, просвијетли, спасе, оснажи, уведе у нову заједницу, дарова нам нови живот, нову радост. Већ на Велики четвртак, драга браћо и сестре, имамо предокушај те нове радости. Овом светом службом укрепљујемо се да постанемо учесници великих дјела Божјих, да се са Господом сараспнемо колико је то могуће, по нашој вјери и љубави, постећи, молећи се, учествујући на светим службама, да бисмо, заиста и стварно, постали учесници Његовог тридневног Васкрсења“, бесједио је Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.
