У препуној сали "Сцене 213“ у Никшићу, у петак 25.априла 2014, одржан је концерт Удружења гуслара "Хаџи Радован Бећировић Требјешки“ из Никшића.

Сабрање је благословио протојереј-ставрофор Драган Крушић, који је казао да су гусле и епска поезија биле она свјетлосна луча која је обасјавала таму петовјековног ропства нашег народа под Турцима.

"И зато кад нас питају куд ћемо са гуслама у 21.вијеку, ми им кажемо да ћемо са гуслама бити увијек док постојимо. Са гуслама су били наши честити преци, са гуслама остајемо и ми, њихови потомци, јер ми не знамо другог, осим пута наших предака. Посјећања ради, треба рећи да је прије годину дана, по благослову нашег Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, основано Удружење гуслара "Радован Бећировић Требјешки“, а уз његово часно име увијек волим да додам и оно хаџи, јер се, као свештеник и парох при Саборном храму никшићком, сјећам хаџи Радована, тих дивних тренутака и његових долазака на свету службу Божју у храм Светог Оца нашег Василија Острошког Чудотворца“.

"Када су други зазирали од светиње и од Цркве он је посјећивао Свету Цркву Православну Светосавску, а његове часне ноге су походиле свету земљу Господњу и поклониле се највећим хришћанским светињама, светом Јерусалиму земаљском, који је праслика оног Небеског Јерусалима“.

"Зато је уз велику част и велика одговорност овог друштва, које носи име великог барда епске поезије - част је зато што је хаџи Радован Бећировић Требјешки све највеће јунаке, витезове догађаје из свеукупне српске историје крунисао пјесмом и то је, заиста, знаменито. Да није било њега многи познати људи и јунаци пали би у заборав, многи славни догађаји и битке би пали у заборав, а захваљујући њему за све то сазнајемо и учимо из његових пјесама. Зато је одговорност на члановима Удружења да пјевају оне пјесме које је испјевао управо хаџи Радован, јер поједини данашњи гуслари често излазе из те матрице и пјевају пјесме које не приличне гуслама и епској поезији“, истакао је свештеник Крушић.

У име Удружења обратио се Горан Перовић, предсједник, рекавши да је ово друштво организовано "са циљем да чувају, његују и развијају казивање поезије уз гусле и да афирмишу освједочене вриједности из наше историје“.

"Име старца Радована узимамо са највећим кредибилитетом, јер његово име понајвише то заслужује. Његов пјеснички допринос је немјерљив, његов десетерац непревазиђен“.

"Гуслама дугујемо много зато што су памтиле за нас, зато што смо од њих учили како се исправно живи, зато што нијесу дозволиле да потамне они који су се у историји, бранећи отаџбину и слободу сакривали једино из тока. Гусле су биле и тамо гдје "прах гори пред очи јуначке и ђе мртве полијећу главе“, гусле су језик, јуначки разговор и музика. Ништа наши преци нијесу разумјели тако као јеку манастирских звона и као дрхтај струна са гусала“.

"Ако смо од најдоњег камена нашег постојања до најскупље стечене ријечи уз икону претрпјели, уз кандило преплакали, уз гусле претрајали онда је и данас прилика да се, обиљежавајући стотину година од Првог свјетског рата када је непријатељ напао ове просторе са неупоредиво надмоћнијом силом наишао је на отпор нашег народа који је незабиљежен у новијој историји и послије четири године извојевао витешку побједу. Никада не смијемо заборавити наше претке, који су били у првим редовима на Скадру, Мојковцу, Брегалници и другим поприштима тог крвавог рата, већ се трудити да им одамо почаст на сваком мјесту и у свако вријеме“, поручио је Перовић.

На задовољство бројне публике уз струне гусала пјевали су чланови Удружења: Ђуро Крсмановић, Лабуд Томић, Немања Ненезић, Милан Поповић, Рајо Јовановић, Рајо Војиновић, Горан Перовић, Никола Терић, Баја Милутиновић, те као гости, познати гуслари: Миленко Калезић, Рајко Жижић и Василије Лековић.

Током концерта уручене су захвалнице појединцима и фирмама, који су помогли организацију вечери и рад Удружења "Хаџи Радован Бећировић Требјешки“. Вече гусала и епске поезије, које је водио Драган Алорић, употпунили су хумориста Велизар Касалица и изворна група "Бањани“.