Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, служио је у петак 5. јула 2013, на празник Преподобне Анастасије Српске, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранско-андријевичког и монаштво Манастира. Литургију је појањем пратио хор Преподобне мати Анастасије.

Сабраним вјерницима бесједом се обратио Преосвећени Епископ Јоаникије, честитајући славу члановима хора и њиховом диригенту Андријани Вучетић.

Владика је истакао да „у Цркви имамо светитеља о којем је доста писано и о чијем земаљском животу се зна доста. Такво је рецимо житије Светог Саве или житије Светог Јована Златоустог или житије нашег светог владике Николаја. О њима је доста писано и доста ће се писати, доста се зна али имамо доста светаца о којима је мало остало свједочанстава из времена њиховог живота, али су исто тако Свеци Божији. Таква је преподобна мајка Анастасија, о њој се врло мало писало осим што се зна да је она била супруга Светог Стефана Немање, последњег Симеона Мироточивог, великог српског жупана, великог владара, великог ктитора, великог ратника али и човјека великог покајања, великог смирења, једне чудесне и непоновљиве личности у нашем народу.

Зна се и то да је она мајка тројице синова, двојице светитеља Светог Саве и Светог Стефана Првовјенчаног и великог кнеза, који се понекад звао и краљ, Вукана који је владао зетом. Вукан је био најстарији син, али је био мало плаховите нарави а то Немањићима није било страно. И Вукан је велики, види се то по његовом потомству, његови синови подигоше свете задужбине, Стефан подиже Морачу, Димитрије Давидовицу, Димитрије се замонаши и постаде монах Давид и зато се зове манастир Давидовица, а Стефан је сахрањен у Морачи и понегдје се помиње да се и он са својом супругом замонашио пред крај живота по узору на Стефана Немању и на његову супругу Ану, потоњу монахињу Анастасију, мајку Светог Саве. О њој се зна да се она замонашила када и њен супруг, зна се и то да је била монахиња у Богородичном манастиру у топличком крају и да је сахрањена у манастиру Студеници, али зар се много више не зна и зар није много више упечатљиво њено смирење и зар се много више не зна преко њених синова које је она родила и одгајила, васпитала. О томе што се мало о њој говорило, видимо да је она заправо смјерна супруга једног великог човјека, једне велике историјске личности, смјерна мајка великих синова који су утемељили и нашу цркву и нашу државу, поставили заправо камен темељац наше историје. Ето, то је мајка Анастасија, велика светитељка која се свакако молитвено прославља као и сви остали и призива, и ено, иако код нас нема њој храмова пуно подигнутих, ено у Америци монахиње американке посветише њој храм на крајњем западу у Aризони, велика светиња, велика света обитељ свети манастир свете мајке Анастасије, и ми имамо благослов да овдје имамо дио моштију, а данас је такође велико славље у манастиру Студеници, свуда се прославља она, слави се због свога смирења, слави се због своје побожности, слави се због свога великога дјела. Бог ће знати, нама људима се неке ствари које нијесу велике учине велике, а неке које су пред Богом велике нама се учине малим, не можемо заправо да сагледамо њихову величину. Бог ће знати која је слава и која је величина у царству Божијем преподобне мајке Анастасије. Ми се њој молимо, данас Богу славу прослављамо, слави наша монахиња Анастасија, слави наш хор преподобне мајке Анастасије, пјевамо у славу Божију и сви заједно прослављамо Бога и његове свете, а међу њима и преподобну мајку Анастасију, чијим молитвама и нас Господ Бог спасе и упути на пут спасења“, закључио је преосвећени владика.

Благосиљан је славски колач у спомен ове велике светитељке из рода нашега.