Светом Архијерејском Литургијом, која је у суботу 17. новембра служена у катедралном манастиру наше Епархије – Ђурђевим Ступовима, молитвено је прослављен празник Преподобног Јоаникија Великог, који је имендан Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија.
У литургијском сабрању, којим је началствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, саслуживало је бројно свештенство и свештеномонаштво наше Епархије. Празничном богослужењу присуствовао је у великом броју вјерни народ овог краја, те уважени гости и пријатељи манастира Ђурђеви Ступови.
Пригодном бесједом обратио се Преосвећени владика Јоаникије, захваливши свима који су на овај свети дан учествовали у саборној служби Божијој и прослављању великог светитеља Свете Цркве Православне. Подсјећајући на ријечи Светог апостола Павла који је позивао хришћане да живе по Духу, Владика је казао да они који живе по Духу стичу плодове Духа који су, према ријечима Његовог Преосвештенства, право, истинско богатство. Иако човјек има Божији лик на себи он, на жалост, често бива велики злотвор и непријатељ и себи и другима, а ратови, сукоби међу људима, свађе, раздори у породици све је то, истакао је у својој проповиједи Преосвећени Епископ, проузроковано лошим склоностима код људи.
“Кад се удруже лоше склоности ми од овог Божијег свијета правимо пакао, правимо хаос, а, исто тако, када се удруже добре склоности код људи онда се прави ред, поредак и благостање и све оно што људе подстиче, укрепљује и оспособљава на чињење добрих дјела. Ред и поредак су потребни у овом свијету, међутим, има нешто веће од реда и поретка, а то је живјети по Духу. Свети апостол Павле каже да они који живе по Духу распеше своје тијело са страстима и са похотама. Они, дакле, морају прво да се изборе са својим слабостима, манама, лошим склоностима, да обуздају и препороде себе“.
“А препородити себе и савладати своје лоше склоности – саможивост, сластољубље и остале безбројне лоше склоности, могу само они који призивају благодат Светог Духа, јер благодат Светог Духа укрепљује наше добре склоности, укрепљује душу, ум, срце, вољу и све душевне и тјелесне силе да чинимо добро, да служимо Богу и да Му се уподобљавамо. Бог је извор добра, извор љубави, извор мира, извор благости, извор добрих дјела. Бог је Онај Који нам даје да имамо заједницу једни са другима у љубави и радости, а Божија благодат на земљи силази непрестано молитвама светих Божијих људи, оних који живе по Духу, оних који су у срцу свом направили стан Богу живом и истинитом“, казао је Владика будимљанско-никшићки.
Један од оних који су живо свједочили своју вјеру у Христа, иако у почетку није вјеровао у Цркву, већ је као ревносни фарисеј гонио хришћане, био је Свети апостол Павле. Он се, ипак, милошћу Божијом у једном тренутку обратио и од тада, заиста, живио по Духу, учинивши себе сасудом благодати Пресветог Духа, те постао учитељ народа, учитељ васељене.
“Данас прослављамо још једног таквог светитеља који је, заиста, живио по Духу. У почетку је био само побожни хришћанин и као познати војсковођа, војник византијског цара ратовао са Бугарима, који су до тада били још непросвијећен народ. Говори се да је био велики јунак, а то се у житијима наводи да би се указало на његов карактер и на његово право јунаштво када се он, заправо, почео борити са собом и својим лошим склоностима, манама и демонима, са злом у себи и у свијету. Бог му је даровао побједу над злом у себи и силу и власт над демонима, а то је нарочити дар Божији. Стекао је био пророчки дар и онај дар од Бога да може пролазити кроз народ, а да га, при том, виде само они који требају да га виде“.
“Такав је био Свети Божији човјек Јоаникије Велики, старији савременик Свете браће Кирила и Методија, из времена када је Црква била савладала разна искушења и јереси, а посљедња јерес било је иконоборство. То је било оно вријеме када се Црква Васељенска припремала да заједно са византијским царем просвећује и словенске народе. И ми смо ускоро, послије времена Светог Јоаникија Великог, двадесетак или тридесет година послије његове блажене кончине, добили благовијест Светог Јеванђеља Божијег преко Свете браће Кирила и Методија, почели се крштавати, почели се описмењавати. Ми смо један од ријетких народа који је у исто вријеме просвијећен хришћанском вјером и описмењен, добио ћирилично писмо и, хвала Богу, треба увијек да се опомињемо велике милости Божије која се излила на нас, управо, у вријеме послије Светог Јоаникија Великог и преко Свете браће Кирила и Методија. Свети Јоаникије је био монах на гори Олимпу, то је онај Олимп у Малој Азији гдје је био игуман Свети Методије, па је врло могуће и да су се познавали.“
“Нека молитве овог великог светитеља, драга браћо и сестре, буду на помоћ свима вама и хвала вам што сте дошли на ову свету службу да данас овдје учинимо сабор и ову саборну службу Богу принесемо, да се заједно Богу помолимо. Нека Господ Отац наш Небески преко Сина свог јединородног излије благодат Пресветог Духа на све вас, на сву Цркву Божију и цио васиони свијет“, поручио је на крају свог обраћања Његово Преосвештенство Владика будимљанско-никшићки Господин Јоаникије.
Након службе, у манастирској гостопримници, приређена је трпеза љубави на којој је пререзан славски колач. Имендан је Владици честитало бројно свештенство и вјерни народ сабран, овим поводом, из свих крајева Епархије будимљанско-никшићке
