На дан када Црква Божија празнује спомен Свете Екатарине, у петак 7. децембра, Света Литургија служена је у манастиру Подмалинско код Шавника.

Свету службу Божију служили су архимандрит Исаија Крговић, игуман манастира Бијела, јереј Миливоје Јововић, парох жабљачки и свештеник Драженко Ристић, парох шавнички. Током богослужења, којем је присуствовао вјерни народ овог краја, а поводом имендана мати Катарине, настојатељице древне немањићке задужбине манастира Подмалинско, освештан је и преломљен славски колач.

Заједничарење у славу Бога, а у част Свете великомученице Екатарине, настављено је, потом, у манастирској трпезарији, гдје су вјерници и пријатељи Манастира, мати Катарини пожељели срећан имендан и благодатно заступништво велике светитељке Божије Екатарине, чији живот представља изображење монашког подвига.

Света великомученица Екатарина Александријска је рођена у Александрији 287. године. Бјеше, како пише Свети Теофан Затворник, знатног поријекла, богата, умна и образована и премда ју је Господ обдарио преизобилним талантима, она не могаше себи наћи пуноту у свијету који је окруживаше, те ријеши да се потпуно одрекне свих уобичајених животних норми. У њеној души био је запечаћен другачији и виши образ савршенства, те она бјеше спремна да се уневјести само ономе ко би и сам носио у себи такав образ. У то доба она још не знађаше за пут истине. Али, Господ јој посла духовног руководитеља, који јој показа Онога Ко је од свих благобразнији и знатнији. Чим га позна, Света Екатарина одлучи да му посвети све дане живота свог. Због тога је Он узе себи за невјесту.

Била је врло образована и веома је добро познавала грчку философију, медицину, реторику и логику. Према предању, цар Максенције је једном приликом позвао 50 мудраца и организовао расправу у којој се расправљало о вјери. У тој расправи Екатарина је однијела побједу, а цар Максенције је као казну наредио да се свих 50 мудраца спале. Пред смрт, на Екатаринину молбу, ови мудраци су примили хришћанство и исповиједили се.

У тамници Света Екатарина приведе Христу војводу Порфирија и 200 војника, па и саму царицу. Сви су посјечени, а на крају и она, послије великог и страшног мучења. Посјечена је око 300. године, када јој је било 18 година. Њене чудотворне мошти се чувају на Синају.