Катихета Бранислав Илић гост Телевизије Храм: Будимо трпељиви и волимо једни друге!
Гост Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, био је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора "Православног мисионара" задужен за односе са медијима.
У оквиру разговора који је водила Михаила Глишић, новинар и водитељ Телевизије Храм, катихета Бранислав је говорио о значају трпљења, смирења, љубав и осталим врлинама, са освртом на садржај новог 394. броја "Православног мисионара", који је посвећен теми "Трпљењем спасавајте душе своје".
Говорећи о врлини трпљења катихета Бранислав је указао да се до трпљења долази поступно, те да је напредовање у световрлинском животу поступни пут који треба бити константан. Призвани смо да непрестано напредујемо у врлини, да следујемо тако Оваплоћеном Логосу Господу нашем Исусу Христу који је својим оваплоћењем постао и оваплоћена врлина. Напредујући у врлини ми постајемо сапричасници Христу који је извор сваке врлине. У оном тренутку када човек за себе помисли да је стекао одређену врлину, он је губи, јер ми немамо некакав духовним метар којим бисмо могли да измеримо имање или немање одређене врлине. Живот нас као следбеника Христових је трасиран као непрестано напредовање у врлини, истакао је катихета Бранислав Илић у уводном делу разговора.
У оквиру разговора новосадски катихета је подсетио да трпљење води ка смирењу, и између осталог, рекао: Врлина трпљења шири наше духовне видике и чини нас способнима да у животу без тешкоће, љубављу и помоћу Божјом, савладавамо искушења и тешкоће. Конкретно говорећи, када стекнемо трпљење имаћемо способност да не обраћамо пажњу на ситне увреде, понижења и неправде, ништа од тога нас неће дотаћи јер ћемо трпељиво Христа ради и спасења нашега ради све подносити. Такво духовно стање пред нас износи једну нову степеницу духовног узрастања, а то је смирење. Све наведено не можемо чинити сами од себе и својим моћима, већ угледајући се на Господа и свете Његове, а особито на оне светитеље који су по времену и простору нама блиски, да следујући њихов пример обогаћујемо себе духовним даровима.
Одговарајући на питање да ли је увек благословено да трпимо, катихета Бранислав Илић је указао да није сваки вид трпљења благословен, јер у животу имамо разне околности које од нас захтевају правилно расуђивање. У наставку он је подсетио на пример чудесне одбране светиња у Црној Гори, и рекао: Не тако давно, имали смо пример нашег свештенства, монаштва и верног народа у Црној Гори, који нису трпели безакоње и насиље, већ су се томе одлучно и храбро супротставили знајући да трпљење тога није благословено. Чудесне су биле литије којима је Црква у Црној Гори извојевала победу и сачувала своје светиње и достојанство хришћанског имена на тим освештаним просторима. Ни снег, ни киша, нити хладно време нису их поколебали, већ су имајући љубав према Господу и светињи, до краја остали на путу ка благословеној слободи.
Гост Телевизије Храм је подсетио да се навршило пуне четири деценије од упокојења великог пастира и теолога двадесетог века - протопрезвитера Александра Шмемана, те своју пажњу усмерио на допринос Православног мисионара у погледу ове годишњице, али и указао на значај нове књиге у издању издавачке куће Епархије будимљанско-никшићке "Свевиђе", у којој кроз писма имамо прилику да проникнемо у значај личности оца Александра Шмемана. Ако желимо да на прави начин упознамо лик и дело једног од највећих теолога двадесетог века, најпре бисмо требали да прочитамо како је о њему искрено и свеобухватно писала његова супруга матушка Јулијана, а тек онда можемо пажњу посвећивати одређеним сегментима из његовог пастирског и богословског деловања и доприноса, закључио је катихета Бранислав.
У разговору који је водила Михаила Глишић, катихета Бранислав је навео многобројне примере из рада са својим ученицима у средњој школи, али и указао колико је важно да негујемо пријатељства и улажемо труд да их сачувамо, јер, како је рекао, пријатељство је дар од Бога. Указујући на речи Свете Антусе, мајке Светог Јована Златоуста, да имати пријатеља значи имати другога себе, Бранислав је поучио да је у данашњем времену веома важно да умножавамо љубав једни према другима, да у христоликој љубави напредујемо и сусрет са другим човеком увек доживљавамо као Божји дар и благослов. На крају је гледаоцима Телевизије Храм упутио поуку да наш пут ка Богу увек води преко другог човека, због чега је важно да умножавамо љубав једни према другима, да волимо једни друге јер кроз ту искрену љубав стичемо могућност да на прави начин волимо Бога.
Извор: Портал „Ризницаˮ
