Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије служио је, на празник Светог Симеона Мироточивог, у петак 26. фебруара 2021. Свету Архијерејску Литургију у храму Преображења Господњег, поред Саборног храма Светог Симеона Мироточивог Стефана Немање у Беранама.
Обраћајући се сабранима Преосвећени Епископ је казао да, прослављајући Светог Оца нашег Симеона Мироточивог Стефана Немању, сјећамо се, понајвише, његовог ктиторства, јер је он подигао велике и славне задужбине, прве монументалне цркве у српском роду.
„То чинимо, посебно, зато што и ми градимо у Лимској долини, у Беранама велики Саборни храм овог мјеста, посвећен Светом Оцу нашем Симеону, великом ктитору. И ми који градимо овај свети храм уграђујемо се у његово ктиторство на различите начине, неко радом и трудом, неко прилогом, а неко молитвом. Овај мали, дрвени храм, који је подигнут Преображењу Христовом, као што је било од давнина да се подигне мала црквица поред веће која се гради, он даје велики допринос изградњи великог Храма, јер се овдје народ сабира на молитву“.
Оваква дјела као што је градња светог Саборног храма Светом Симеону Мироточивом, не могу се, по Владикиним ријечима, замислити без усрдне молитве Богу.
„Да нас Бог услиши, научи и просвети да, градећи храм, изграђујемо духовно сами себе. Мало би нам помогло то да подигнемо храм да се сами не препородимо. То не би било добро, него да се кроз градњу храма сами препородимо, да постанемо прави хришћани, да постанемо храмови и обиталишта Духа Светог, да се Бог настани у срцима нашим, као свом најмилијем храму, да постанемо богоносци и христоносци. Да на такав начин испунимо циљ хришћанског живота“, поучавао је Епископ Јоаникије.
На то нас, истакао је он, упућује сваки храм који Богу посвећујемо.
„Тако је чинио и Свети Симеон Мироточиви док је био Стефан Немања, владар свесрпске земље, објединитељ, онај који је обновио своју пропалу дједовину. Види се и по ријечи, коју је његов животописац записао, да смо народ који има двије особине: да гради и да ствара, али нажалост, и да разара, да се дијели. Он је био та личност која је објединила наше подијељено и завађено отачаство, Рашку и Зету, објединио је у својој личности и двије династије зетску и рашку. Старим поријеклом је био из рашке династије, али династије су се међусобно орођавале, а он се јавља као носилац рашке династије, њен наследник“, подсјетио је Владика, подсјетивши да је Стефан Немања рођен у Подгорици, на ријеци Рибници, гдје се, на Немањином граду, сваке године, сабирамо, на дан његовог спомена.
„Јуче смо почели прослављање Светог Симеона у манастиру Вољавцу, његовој задужбини, поред Бијелог Поља. Многе светиње се помињу као његове задужбине, понајвише Хиландар, манастир Студеница, Ђурђеви Ступови, Свети Никола код Куршумлије, манастир Пресвете Богородице у топличком крају, а ријетко се помињао манастир Вољавац, осим у црквеним књигама. Поједини научници су то утврдили, али се у народу мало о томе зна“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Указао је на чињеницу да у овом крају постоје старе светиње из Немањиног доба, уз манастир Вољавац, задужбину његовог брата Мирослава, цркву Светог Петра у Бијелом Пољу, гдје је и сахрањен тај велики захумски кнез, те манастир Ђурђеви Ступови, које је започео да гради, за вријеме Немањиног живота, његов синовац.
„Дивне задужбине из Немањиног времена и треба да знамо да су ово биле наследне земље династије из које је Немања потекао. Када владар подиже цркву гдје ће се сахранити, подиже је на својој наследној земљи, никако на освојеној, купљеној или добијеној од мираза. Зато, овдје, подижемо храм Светог Симеона Мироточивог и да нам свима буде част што учествујемо у том светом и великом дјелу“.
„Приводимо га, полако, завршетку. Могли смо то и прије, али, много је било важно да се духовно изграђујемо. Када буде освештан Храм да и народ буде спреман да храм испуни. Зато је ова градња ишла мало спорије. Имали смо људе који су били спремни да дају велике прилоге, нека их Бог за то награди, али, нијесмо журили. Народ је био запуштен, удаљен од вјере, у чију дубину треба да заронимо, да се њом оплеменимо, оснажимо и објединимо. То смо, дјелимично, достигли последњих година, када смо бранили нашу вјеру, слободу вјере и наше светиње. Нешто најдубље из бића нашег народа је тада прорадило, неки огањ је загријао срца вјерујућих људи и ове дјеце. То је наслеђе Светог Симеона Мироточивог“, поручио је Његово Преосвештенство.
Иако је био владар Светом Симеону је, оцијенио је Епископ Јоаникије, било много важније да ствара, па је подигао велике светиње, државу очистио од јереси, паганства, прљавштине, а свој народ привео Христу.
„Каква је то личност била видимо по његовим дјелима, а посебно по његовим наследницима, прије свега, по његовој породици. И његова супруга Ана, касније монахиња Анастасија, прославља се као света. Из те њене смјерности имамо дивне плодове, њихове синове; видимо једну свету породицу, свете родитеље и свету дјецу, великане нашег рода. Из једне породице, касније се развила славна династија Немањића и свако од његових наследника се трудио да достигне свог великог претка Светог Немању. По дјелима многи су га и достигли, али он је почетак те династије, која нас је као народ толико уздигла и оплеменила да и дан данас уживамо од тог великог духовног наслеђа“, поручио је Преосвећени Владика.
Он је изразио наду да ће храмовна слава следеће године бити прослављена у новоподигнутом Храму, а да ће ове године за Васкрс бити служена прва служба у Саборном храму, који се подиже у Беранама.
Захвалио је беранском свештенству, које води рачуна о храму Преображења Господњег и изградњи новог, великог Храма, те и Колу српских сестара из Берана. Домаћини славља за идућу годину биће Братство Ступови из Берана.
