Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог пророка Захарије и праведне Јелисавете у недјељу, 18. септембра Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови
У Литургији је саслуживало неколико свештеника архијерејског намјесништва беранског и свештеномонаха Манастира. Народу, сабраном у Светом богослужењу, бесједио је Преосвећени Владика, осврнувши се на причу из данашњег Јеванђеља, која говори о свадби царевог сина.
Да би људе поучио и открио им пут истине, Господ Исус Христос је, према ријечима Епископа Јоаникија, узимао примјере из свакодневног живота, из онога што је човјеку најближе и најразумљивије, јер се у догађајима свакодневице крију дубље истине, којих често нијесмо свјесни.
“Тако смо у данашњем Јеванђељу чули причу о томе како је Царство небеско слично свадби царевог сина, а позив за Царство небеско попут позива којим цар окупља званице на свечаност женидбе свог сина, а знамо сви колико је родитељу то важан догађај. Овдје се каже син, мислећи се, наравно, на Христа, а када јеванђељска прича помиње женидбу царевића, то подразумијева оснивање Цркве Божије, мада Господ о томе говори као о нечему свакодневном“, казао је Преосвећени Владика.
Позив који је цар упутио званицама у ствари је позив цјелокупном роду људском на нови живот. Од нарочито изабраних гостију, људи од повјерења, са којима се гради трајно пријатељство и очекује да ће се најприје одазвати позиву, неки су се изговорили одласком у трговину, други радом на њиви, а трећи породичним обавезама.
“Божији позив људима да живе новим животом, да се укључе у живот Цркве отворен је за све и кроз сва времена, али му се само један мали број одазива. Многи налазе изговор, а то су наше људске слабости и искушења. Тај позив је сталан, јер је то позив љубави Божије, која никада не престаје, а свима нам је потребна, и то у сваком тренутку, благослов, милост и љубав Божија. За то смо створени и позвани да нас вјечито обасјава милост, благост и љубав Бога Оца и заједница Светог Духа у Христу Исусу Господу нашем“, рекао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Он је истакао да се свадби царевог сина, како каже јеванђељска прича, одазвао обичан народ, међу којима не бјеше много оних угледних. Од тог простог народа су изабрани Божији, они који су нарочито почаствовани и удостојени да живе у Цркви Божијој, чега треба да буду свјесни и да се облаче у свечано рухо сваки пут кад излазе пред лице Божије.
“Многи ће помислити да то значи да се обучемо лијепо, као кад идемо на неку свечаност или у неку институцију, да се мало наредимо и припремимо. Међутим, то превасходно значи да се обучемо у благост, у мир, у доброту, да се измиримо са ближњима својим, јер када долазимо у цркву, када излазимо пред лице Божије, када желимо да ступимо у заједницу са Богом, да се Њему приближимо, онда треба да смо у миру са ближњима својим. О томе треба, нарочито, да водимо рачуна, почевши од оног мира и заједништва у породици или у манастиру или на неком другом мјесту, од оних најближих, јер се највише провјеравамо међу својим најближима.“
“Ту нам треба много духовне снаге да бисмо љубили једни друге, да бисмо их трпјели, да бисмо правили мјесто у срцу за ближњег свог. То је велики подвиг који је раван жртви, раван распећу за Бога и за ближњега свога. Праве љубави има једино гдје има жртве и то је она одјећа о којој се говори у Јеванђељу, драга браћо и сестре. У такву одјећу да се обучемо, у одјећу жртве за ближње и за Бога, за вјеру своју, да са свима имамо мир, а тај мир није обични мир, то је много дубље. То је онај мир који подразумијева највеће повјерење и највећу блискост, највећу љубав и спремност на жртву. О таквој се одјећи говори у овој причи коју сте данас слушали“.
“Нека би дао Господ да ми, који се сабирамо у дом Божији, чујемо глас Јеванђеља Божијег и да се из њега поучимо, да се потрудимо да испунимо заповијести Божије, а заповијести Божије воде путем правим, истинитим путем спасења, радости, обновљења, преображења и путем новог живота“, поручио је на крају бесједе Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
