У 25. недјељу по Духовима, када наша света Црква прославља празник Преподобног Јоаникија Девичког, Светог Цара Уроша и Светог пророка Авакума, 15. децембра 2024. године, света Литургија је служена у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу. 

Литургију је служило братство Саборног храма уз молитвено учешће бројног вјерног народа.

Бесједио је ђакон Душан Перић, који је казао да се, сваке недјеље и на свакој Литургији, као слуге Божје опомињемо Његових ријечи.

„Трудимо да се, слушајући их са пажњом, да оне оплемене наше срце, да затрепере у душама нашим и да одјекну у нашим умовима, како би заиста постали и у свакој се ситуацији показали као слуге Божије, гдје нас год животни валови носили. И прије него чујемо ријеч Божију свештеници читају молитву гдје говоре: Запали у срцима нашим, човјекољубиви Владико, непролазну свјетлост твога богопознања, и отвори очи ума нашег да бисмо разумјели твоје јеванђелске проповједи. Како сам Господ у Јеванђељу каже: Без мене не можете чинити ништа, тако без Његове помоћи не можемо допријети у суштину ових Јеванђелских зачала која су наизглед једноставне причице, а у суштини приче дубоке као океан, пуне силе небеске и васкрситељског даха, поготово ово зачало о нашем ближњем“, рекао је ђакон Душан Перић. 

Навео је да постоје многа тумачења овог Јеванђеља, а оно што сва та тумачења, по његовим ријечима, повезује јесте да је милостиви Самарјанин сам Свемилостиви Господ наш Исус Христос.

„Он нас никада није заобишао, нити оставио. Ово је слика Његове љубави и у малој причи слика Христова и Цркве Христове, гдје Он подиже палога и доводи у гостионицу, односно обезбјеђује му спасење. Такође, помињемо и оне који прођоше овог рањеника и, презревши га, настављају својим путем. Када читамо Свето Писмо, обично себе видимо у лику оних праведника, оних којих врше вољу Божију и упаднемо у такве мисли како је довољно то што смо дошли на свету Литургију и како у овом посту нисмо јели мрсну храну, неки смо чак строжији па нисмо појели чак ни парче рибе, сматрајући да је то оно што Господ примарно цијени. Није ли овај законик био, такође, човјек вјерник, који је долазио редовно у храм, добро познавао Божији закон?“

„На питање да наброји заповијести он их набраја овим редом: 1. Љуби Господа свога свом душом својом и цијелим умом својим 2. Љуби ближњега свога као самог себе итд, знајући да заповијести не иду овим редом, да не помињемо чак да не стоје у истим књигама, али законик зна да је то оно што Господ највише цијени. А ко је тај наш ближњи? То је онај који је од ове тројице имао највећу љубав. А каква је то љубав? То је само она љубав која извире из извора Божанске љубави, која исходи од самог Бога, а ми, коснувши се такве љубави, коснувши се такве сладости коју откривши, не желимо да напуштимо, а без које живот незамислив постаје“, казао је о. Душан.

Таквом љубављу, поучавао је ђакон Душан Перић, Господ даје примјер којим треба и ми да се владамо и начин на који треба да поступамо.  

„Џаба нам је ако и све ове заповијести држимо, а љубави немамо. И Господ, примјетивши да је законик све то знао говори му: Иди и чини тако! Примјећујемо да Господ не тражи пуно од цариника. Иди, говори, и чини то што си спознао. Ни у једном тренутку му не каеж: Распродај сва своја имања или одреци се свега, па хајде за мном или нешто што није у домену његових могућности. Господ је задовољан ако он испуни то што му је повјерено, то јест ако таланат свој оправда“.

„Тако и ми трудимо се да препознавајући испуњавамо вољу Божију, допуштајући да се Божанска љубав усели у срца наша, да она крмани животима нашим и да она преовлада у ситуацијама у којима се будемо кроз овај живот нашли. Нека би овај процес отпочео овдје и сада и да таквим поступањем још приљежније спознамо Царство Божије, Оца и Сина и Светога Духа“, поручио је отац Душан. 

Сабрани вјерници, који посте Божићни пост примили су Свето Причешће.