Литургија и монашење у манастиру Светог Јована Крститеља у пивским Долима

Спомен-храм Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља у Долима, подугнут у спомен на невино пострадале пивске мученике током Другог свјетског рата, које је наша Света Црква канонизовала 2017. године, био је, на празник Преподобномученика Стефана, у суботу 11. децембра 2021. центар духовног празновања.

Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије уз саслужење свештенства и монаштва Епархије и Митрополије црногорско-приморске и уз молитвено учешће вјерног народа.

Током Литургије Преосвећени Епископ Методије замонашио је сестру Миломирку Лучић, давши јој монашко име Теофанија.
Након узвишеног чина пострига и прочитаног Јевађеља, Епископ Методије се свештенству, монаштву и сабраном народу обратио ријечима архипастирске поуке.

„Окуписмо се на овај дивни, благословени дан да се заједнички Богу помолимо на овом дивном, али мученичком, а исто тако, благословеном и светом мјесту, у Долима, да Господу бескрвну жртву принесемо као што су крвну жртву принијели, проливши крв своју, следујући за Христом, мученици који су овдје пострадали за вријеме Другог свјетског рата и који су сви прибројани у хор светих; највише из породице Благојевић и из осталих породица. Било је породица које су се овдје истражиле, чија се лоза прекинула“, навео је Владика.

Додао је да сви они који сљедују за Христом, као што су сљедовали Долски мученици, тако и они који су кренули за Њим да иду и узму крст свој и одрекну се себе, да приме монашки постриг, као што је сестра Теофанија примила ангелски лик.   

„Она је добила име Теофанија зато што се на овом мјесту Бог јавио, а јавио се у Светима својима, јавио се у оним дивним, племенитим душама из овог краја који су исповједили вјеру православну, и који су страдали само зато што нису били од рода, соја и вјере оних, који су дигли руку њих, побивши их у овој долини“.

„Сви они који желе да добровољно узму крст свој и одрекну се себе, и пођу за Христом Господом, они су се, истовремено, обавезали да су спремни да страдају као што је Он страдао. Ако их мимоиђе та чаша, онда ће, макар, претрпјети све неправде, невоље, искушења и недаће, које им овај живот буде донио. На то смо сви ми призвани. Спасење јесте када повјерујемо у Христа, сљедујемо за Њим и испуњавамо оно што је Он говорио“, бесједио је Његово Преосвештенство, указавши на ријечи Господње да ко жели да сачува живот свој, изгубиће га, а ко изгуби живот свој, Њега ради и Јеванђеља ради, тај ће га задобити.

„Ту Господ мисли на живот истински, на унутрашње биће наше, не на тјелесни живот. Ко жели тјелесни живот да сачува, да сачува свој положај, новац на којему поједини људи свој живот заснивају, моћ коју посједују тренутну, овоземаљску, они ће изгубити онај истински, прави живот, изгубиће унутрашње своје биће и задесиће их смрт духовна. О томе Господ говори, а ко сљедује за Њим тај је храбар човјек“.

„Ми који смо се данас овдје окупили, и показали да се по оваквом времену, у ово доба од године, може направити благословен, дивни сабор, да принесемо и ми нешто од себе и од своје жртве, да се овдје Богу помолимо, показујемо да имамо, макар трунке храбрости, као што су имали они који су Христа на овом мјесту исповједали, а они који мисле да није потребна храброст да би се ишло за Христом, очигледно, нијесу добро схватили ријечи Његове“.

„Христу Богу нашем, Који је диван у Мученицима својим, овдје пострадавшим, нека је слава са Његовим Оцем и Пресветим Духом, у вјекове вјекова. Нека је нашој  сестри, новопостриженој Теофанији Господ на помоћи, Света Јаглика и Света Софија, које су овдје храбро своју вјеру исповједиле, нека је криле и чувају у све дане живота њеног“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Методије.
Након Литургије, сабрање је настављено за трпезом братске љубави.