„Његош држи кључеве од Црне Горе и најснажнији је знак српског културног памћења. Многи би хтјели да те кључеве прераде, направе од њих неке друге или их просто униште и баце на буњиште историје. Али, то је немогуће, упркос великим амбицијама и манипулацијама, као што је немогуће разорити тајну његовог пјесничког дјела“, порука је Књижевног друштва „Његош“ у чијој организацији је, од 12. до 15. новембра, одржана научно-културна манифестација „Дани Његошеви“

У програму духовно-научне светковине „Дани Његошеви“ у петак, 12. новембра одржан је округли сто на тему „Полемичност у основи Његошевог дјела“. Скуп је благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, поздрављајући госте и учеснике симпосиона, међу којима и амбасадора Републике Србије у Црној Гори г. Зорана Лутовца.

- Његош нас је и данас сабрао својом ријечју и својим духом. Тема „Полемичке основе у Његошевом дјелу“ биће сигурно врло инспиративна и послужиће да се још једном озбиљно позабавимо најдубљим питањима која је Његош покренуо, а надам се да ће овај скуп, прозирући кроз дубине Његошеве мисли и поетике, много тога што је важно за наш живот и наше вријеме, расвијетлити. Тако ће нам бити јаснији, колико год, Његош, а ми сами себи и вријеме у коме живимо, рекао је Преосвећни Владика Јоаникије.

Да манифестација посвећена највећем српском пјеснику није локалног карактера, него је издвојени догађај у српском културном простору, потврђује заинтересованост Републике Србије, чије Министарство културе је финсијски помогло организовање скупа.

- Основно обиљежје, каже познати мислилац, једног народа јесте колективно сјећање, а у свим тим сјећањима постоје људи који су основ и стуб. Један од њих је, свакако, Његош. Бавећи се данас Његошем чућемо од компетентних аутора како су они сагледали његово дјело из угла данашње теме, а оно што је много важније од свега овога јесте живост Његошева, постојање једног удружења које је посвећено Његошевом дјелу и постојање традиције разговора о томе што је писао, казао је на скупу у Никшићу Његова Екселенција Амбасадор Лутовац.

„Дани Његошеви нијесу просто сјећање на нашег великог пјесника, мислиоца, то је више учешће и са-учешће у његовом непрестаном духовном активизму. Да је Његошево дјело стално активно у његовом народу треба само ослушнути обичан говор или пратити себе саме кад уђемо у снажнија искушења. У таквим моментима Његошеве ријечи јављају нам се као наше рођене, ближе су нам од нас самих“, рекао је, отварајући округли сто манифестације, у име Књижевног друштва „Његош“ Милутин Мићовић, предсједник. Он је нагласио да Искру бесамртну

Његош није нашао у књигама него у животу, јавила се када су у њему, или кроз њега прокључале силе неба и земље, силе потопљене у замућеним бунарима времена и оне јасне, заборављене на небу.

- Његошеви стихови из Луче јављају се као најснажнији преокрет од таме ка свјетлости, од отвореног бездана ка небеском обасјању, од ужаса непостојања ка слави бића, од не бити ка бити. А то су они свима познати стихови: У ноћ страшном буром разјечану Сину мени искра пред очима...Ти су стихови разријешили фундаменталну полемику код Његоша, дали смисао и његовом дјелу и његовом животу. И коначно, свјетлост тих стихова обасјава и наше културно памћење и наш народ и не допуштају да нас сасвим тама, зло и апсурд побиједе, истакао је Мићовић. Његошева дјела, према мишљењу Мићовића, обиљежила је фундаментална полемика. У Лучи се води полемика на небу, у Горском вијенцу на земљи, у Шћепану малом се води између оног који зна истину, али која нема довољну моћ и манипуланта који успоставља власт лажи и подршку манипулацији.

- Ова полемика присутна је и у нашем времену и у нашем народу. Али, она је више у подземљу него на јави, више се болује него живи. И то наше стање може се казати Његошевим ријечима. Као да су нас ућуткали они који имају моћ у овом свијету и као да радије слушамо њихов предлог да је боље да нас нема, него послушати себе и своје памћење, па да нас има. Ипак, Његош држи кључеве од Црне Горе и најснажнији је Знак српског културног памћења. Многи би хтјели да те кључеве прераде, направе од њих неке друге или их просто униште и баце на отпад прошлости. Али, то је немогуће, упркос великим амбицијама, као што је немогуће разорити тајну његовог пјесничког дјела, поручио је Милутин Мићовић.

У раду округлог стола „Полемички основи у Његошевом дјелу“ учествовали су: протосинђел др Никодим (Богосављевић) („О Његошевој библијској антропологији ( Нека буде борба непрестана )), проф. др Живко Ђурковић („Умјетничка визија црногорских раскола у Његошевом Лажном цару Шћепану малом), пјесник Будимир Дубак („Његошев полемос“), пјесник Зоран Костић, предсједник УК Републике Српске, академик Матија Бећковић („Његош – наш савременик“), Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, пјесник Радомир Уљаревић, протосинђел мр Кирило Бојовић, проф. Веселин Матовић („Такозвано ново читање Његоша“) и проф. др Радмило Маројевић.

Истог дана уприличено је пјесничко вече, на којој су своју поезију говорили: Зоран Костић, Ранко Јововић и Матија Бећковић. Његово Преосвештенство Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, пјеснике и бројну публику, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког, поздравио је књижевник Милутин Мићовић, а потом су, са изабраним стиховима из свог стваралаштва, наступили ови наши познати пјесници српског језика.

У суботу 13. новембра љубитељи поезије уживали су у поетским рукописима пјесника његошевског знака из Црне Горе: Новице Ђурића, Андрије Радуловића, Илије Лакушића, Зорана Костића и Влајка Ћулафића.

Манифестација „Дани Његошеви“ завршена је промоцијом зборника „Дани Његошеви 2008./2009.“ Публикација сабира излагања учесника ове научне, културно-духовне манифестације, која је установљена у Никшићу 2008.г. Зборник је, у издању Књижевног друштва „Његош“, из штампе изашао уочи одржавања скупа. У промоцији је учествовао проф. др Радмило Маројевић, подсјећајући на недавно преминулог пјесника Коста Нинковића, једног од оснивача Књижевног друштва „Његош“, који је, чуло се овом приликом, ушао у плејаду пјесника који су његошевским трагом живјели и стварали.

- Карактеристика претходних, и нарочито овог трећег скупа, била је да се Његошево дјело не спознаје само једном науком, било да је то наука о књижевности, филологија, лингвистика, него да се спознаје са свих страна и поезијом, богословљем, философијом и филолошким наукама, не само теоријом и историјом књижевности, већ и текстологијом, науком о стиху, лингвистиком. Једна страна нашег скупа и уједно нашег Зборника је пјесничко виђење Његошевог текста и Његошеве мисли, а одавно је запажено да су пјесници, као пророци и претече филолога, били у стању да предухитре истраживања научника. То значи да они, својом пјесничком интуицијом и естетеском спознајом, виде најприје оне вриједности које такво једно дјело и таква личност какав је Његош, даје нашем времену, казао је Маројевић. Он је нагласио да није лако доћи у Никшић, на извориште Његошеве мисли, гдје је све у Његошевом духу и гдје се његови стихови свакодневно користе као изрази народне мудрости.

- Ако погледате све оно што је српски народ хтио да обиљежи неком сентенцом, мишљу, неким аргументом, на свим просторима српског језика, чак и од стране представника различитих вјероисповјести, свуда се Његош узима као аргумент. Значи, он постаје критеријум вредновања наше данашње збиље и он постаје најактуелнији, не само наш савременик, него онај који нас гледа, не само из прошлости, него и из будућности. Величина „Горског вијенца“ блиста и даље, али се показује да „Луча микрокозма“ и „Лажни цар Шћепан мали“ добијају на таквој актуелности да се кроз њих ишчитава и наше вријеме. Имали смо, током ових деценија, откако је Његошево дјело постајало својина српског народа и словенске културе и човјечанства, најзанимљивију судбину. Нису научници, књижевни критичари, историчари, филолози препознали Његошево дјело, него је то почињао да ради народ и понеко од књижевника. Дакле, то је пјесник, мисаона личност, то је епоха, коју је народ препознавао, народ је црпио из Његошевог дјела, идентификовао се са тим дјелом, кроз њега говорио о својој судбини, закључио је проф. др Радмило Маројевић.

У промоцији су, казивајући своје стихове, учествовали и пјесници Будимир Дубак и Радомир Уљаревић, а књижевник Милутин Мићовић захвалио је излагачима и свима који су, као публика, учествовали у програму манифестације „Дани Његошеви“, који су били присутни, како би чули ријеч о Његошу, јер Његош, истакао је Мићовић, својом тајанственом силом и пјесничком казаном ријечју држи овај народ. Његова ријеч једина је држава коју овај народ има.

„Од Његоша, можда, нема присутнијег духовног савременика, ни актуелнијег и сатиричнијег спева од Горског вијенца, који никад није био и не може бити по вољи ниједној сатрапији. За ту трагичну актуелност није крив Његош, мада га сваки час неко оптужује. Деликатности Госрког вијенца он је морао бити свјеснији од свих његових ововремених опадача. Мотив је временом бивао све деликатнији и с њим је на крају могао изаћи једино Његош и само тада. Ономе што се догађа данас није узрок Горски вијенац, али Његош остаје дежурни кривац, јер је дирнуо у живац нашег људског и националног постојања. Они савременици којима се чини да је Његош на њих мислио за то су сами криви. Како би смо могло друкчије разумјети кривотворење, чишћење, цензурисање Његоша, него као покушај да се преведе на супротну страну и докаже да је он мислио оно што његови цензори мисле сада. Узалудно је интервенисати уназад ма колико актуелне појаве биле давно именоване онако како их нико више не би смио, ни могао именовати. Оптуживати Његоша за антиисламизам исто је као када би сада неко Шекспира или Гетеа оптуживао за антисемитизам.“

из излагања „Његош –наш савременик“ академика Матије Бећковића