У навечерје празника Успенија Пресвете Богородице, у недјељу 27. августа 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије је у манастиру Заграђе постригао досадашњег протојереја-ставрофора Ђорђа Оровића у малу схиму, давши му монашко име Стефан по Светом Стефану Дечанском.
Сабранима се ријечју архипастирске бесједе обратио Преосвећени Епископ Методије, казавши да су се окупили у претпразништво Успенија Пресвете Богородице у манастиру Заграђе, дивној, светој обитељи, на вечерњој служби са петохљебницом уочи великог празника Мајке Божје.
„Она је Мајка Живоносног Источника Коме још од кад се родио у Истоку код Пећи, брат наш о. Стефан, гредио је од својих првих корака ка том Истоку са висине, пролазећи кроз Косово и Метохију, чувајући испод својих трепавица све светиње те свете земље, учећи се покрај ногу највећих наших учитеља тог времена у Призренској богословији блажених спомена Патријарха Павла и Патријарха Иринеја, и онда проходећи кроз свој живот како је Господ њему одредио, а он са својом дубоком вјером прихватио све што је долазило из руке Господње и основао је своју породицу, Бог му дао дивну супругу, лијеп пород и дивну свештеничку службу коју је од приморја па до Ниша и јужне Србије па поново до манастира Превлаке опходио, служећи светим олтарима и напајајући се благодатним енергијама Истока са висине“, рекао је Владика Методије.
Када је завршио све земаљске послове које му је Бог дао, отац Стефан је ријешио да крене путем монашког живота, а тај пламен за дубље и интензивије предавање Господу, по Владикиним ријечима, он је гајио и тињао је у његовом срцу током цијелог живота.
„Тај пламен се на крају толико распламсао да је јавно исповједио ту своју жељу, добио благослов од своје супруге да крене монашким животом, а ми хришћани који својим крштењем и облачењем у Христа на светом крштењу, све ове наше родбинске односе које имамо са својим сродницима, ближим и даљим, који су прије крштења чврста и апсолутна веза, релативизују се јер смо постали сродници са небеским Оцем нашим кроз благодат Духа Светог и печат дара Његовог којег смо примили на крштењу. Монаштво као ново крштење, као умирање за све што је земаљско, привремено, пролазно и краткотрајно у овом животу је слика још дубљег везивања за небеског Оца нашег и за све оне који су се дубоко са Њим и за Њега везали у свим вјековима људске историје до дана данашњег и који ће се везати до краја свијета и вијека“, навео је Његово Преосвештенство.
У чину монашења, подсјетио је Преосвећени Епископ, каже се да Господ онима који желе да буду његови следбеници говори да узму крст свој и да иду за Њим, тај Његов благи јарам и бреме које је лако, јер све што нам је Господ дао ништа од тога својим снагама и моћима не бисмо могли испунити и извршити без Његове велике милости, помоћи и благодати божанске.
„Он нам све то даје не штедећи и безрезервно, а једино што је потребно и шта Он тражи то је срце наше, срце брата и монаха новопостриженог Стефана и његову најдубљу, унутрашњу одлуку срца и ријешеност да се у потпуности Богу небеском преда у смирењу, које је једино потребно и које су крила на којима ће Господ да нас узнесе у Царство небеско, као што је охолост и гордост свукла анђела свјетлог с неба, тако ће дубоко смирење отпалу људску природу поново попети не небо васкрсењем Христовим и вјером у Њега“.
„Нека је са срећом нашем брату Стефану монашки постриг и ангелски лик који је узео на себе, промјенио је име, наново се родио, пао је ничице пред престо Господњи и пред свети олтар, симболизујући тиме своје умирање за све досадашње како је живио, а устао је и васкрсао га је Бог својом руком а његовом жељом да иде за Њим у један нови живот, који врхуни, ако Бог да, у животу у Царству небеском, који треба још у овом животу да предокусимо као залог кроз благодат Пресветог Духа. Да га Господ укријепи на његовом путу“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.
