Молитвено прослављен празник Успења Пресвете Богородице у Никољцу у Бијелом Пољу

У цркви Светог Николаја Мирликијског, у Бијелом Пољу, на празник Успења Пресвете Богородице, у недјељу 28. августа 2022. Литургију је служио архимандрит Данило (Павловић), игуман манастира Житомислић, уз саслужење јереја Милосава Јовановића.

Молитвено прослављен празник Успења Пресвете Богородице у Никољцу у Бијелом Пољу

У јеванђелској поуци, послије прочитаног зачала Јеванђеља, о. Данило је подсјетио на ријечи оне жене, које су упућене Исусу, а односе се на Пресвету Богородицу: “Благо мајци која те је родила и грудима које си сисао”, истичући да су се те ријечи развиле у многе изобилне духовне пјесме које Богородици непрестано пјевамо.

“Хришћани широм свијета, с краја на крај васељене, данас славе празник Велику Госпојину, као што имамо празник Мале Госпојине, који је посвећен рођењу Пресвете Богородице. У чему је велика Госпојина и у чему је Госпа, односно Свесвета Богородица, велика? Велика је у томе што је слушала ријеч Божју, јер када Христос каже: Блажени су они који слушају ријеч Божју и извршавају је, онда је, заиста, Она та која је слушала и вјеровала ријечи Божјој. И ми смо позвани да личимо на Пресвету Богородицу. Ми не можемо много да личимо на Њу, у нашој непорочности, безгрешности, непослушности, јер је Она нешто најљепше што је дао људски род, али можемо да јој сличимо у повјерењу које је Она имала у Бога”, бесједио је о. Данило, додајући да данас када прослављамо празник Пресвете Богородице ми, заправо, празнујемо празник најљепшег људског достојанства, јер је Бог наш Коме вјерујемо дошао, у одређено вријеме, међу нас постао човјек и то истински, прави човјек.

О. Данило је подсјетио и на ријечи апостола Павла који каже за Исуса да је сам себе унизио, узевши обличје слуге, односно обличје човјека.

“Бог нас је у даровао највећим даром да је постао један од нас, тако да имамо свог Бога на Небесима, који потпуно разумије човјека. Он није нека виша сила које се плашимо, него је Он Бог наш, Који је су свему сличан нама. А да би постао као ми изабрао је да се роди од истинског, правог човјека, тако да Богородица није никакво полубожанство, него онај истински човјек, прави као што смо и ми, па је наш истински Бог постао истинским човјеком. У чему је, опет, Њена величина? Када говоримо о било ком човјеку, други ће говорити лијепо онда када завршимо наш овоземаљски живот, а наши животи, као и живот Пресвете Богородице, је живот који је испуњен радостима, утјехом Божјом, али и многим невољама и тугама. И када би смо изнијели списак тога шта је Богородица преживјела, из онога што о њој знамо, а знамо мало из Светог Писма и Светог Јеванђеља, јер је она живјела у скромности, склоњена од свега, а служила највећој тајни, онда ћемо видјети да је Њен живот од почетка, када долази анђео Господњи да јој каже да ће зачети и родити Сина, да је Она већ у ушла у тајну односа са Богом Који је увијек неизвјестан, тежак, за који не знамо куда нас води”, бесједио је о. Данило, појашњавајући да је због тога потребно повјерење.

Када кажемо, навео је он, да вјерујемо у Бога ми можемо само да имамо повјерења у Његова обећања која нису лажна, него су истинита и која Он обећава, али је то мука, распеће и патња.

„И Она већ тада, када се сусреће са анђелом улази у неизвјесност и пита: Како ће то бити да ја родим када не знам за мужа? Па када рађа, сјећате се, да пролазе кроз патњу, када одлазе за Египат, па јој Симеон каже, и то је вјероватно мука коју је читав живот носила да ће јој мач пробости душу, и то је и видела оног тренутка када су јој Сина шибали, тукли, неправедно осудили и распели на Крсту и многе друге ствари које нису записане, које никада нећемо сазнати, њихов однос, однос према Његовом одрастању и све оно што мајка има када улаже у свога сина”, рекао  је о. Данило.

Казао је да је Богородица велика у томе што је била скромна, што је вјеровала у Бога, али не слијепо те да је то је и нама примјер.
“Када јој анђео каже: Родићеш Сина, она каже: Како ће то да буде? Бог од нас не тражи да будемо робови него слободне слуге, да испитујемо тајну и божанства и свога живота. Врло често за нас тајна божанства ће остати неиспитљива, наши животи ће увијек бити неиспитани, јер увијек од свог живота очекујемо нешто, а живот и Бог и ми сами идемо у другом правцу. Али морамо да будемо стрпљиви, као Пресвета Богородица, да будемо ненаметљиви као Она, јер од Ње нема нико већи на овом свијету, нити скромнији и нико на овом свијету није увећан и прослављен већом славом, баш због те скромности, као што је Она. На данашњи велики празник Њен Син односи Њено тијело да не би трулило у гробу, јер је Она послужила највећој Тајни и задобила највећу славу. Она је мајка Христова, али је и мајка Цркве Божје, а самим тим и мајка свих нас, парадигма свих осталих мајки и свих људи овог свијета.

Нека је свима на помоћи, нека чује наше молитве, јер када Њој притичемо за своје молитве као својој мајци, она већма излази и даје нам своју милост и заштиту, и својом материнском заштитом, слободом  и ненаметљивошћу може да измоли од свог Сина оно што тражимо, али и што не тражимо али је добро и корисно за наше душе. На данашњи празник људског достојанства молимо се Богородици за спас, за покров, за милост, од Ње учимо да будемо истински добри људи, који вјерују у Бога, вјерују у Његова обећања”, бесједио је о. Данило.  

Послије Литургије, архимандрит Данило (Павловић) одржао је запажено предавање на тему “Мученици, свједоци Васкрсења Христовог”.

 

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe