Трг од ћирилице: Представљање изабраних дјела Митрополита Амфилохија (ВИДЕО)

У оквиру светковања великог празника – Успења пресвете Богородице и храмовске славе манастира Савина, у програму под називом „Ђедов сабор“ уприличена је и промоција изабраних дјела блаженопочившег митрополита Амфилохија, али и обиљежен јубилеј – 30 година рада и постојања Информативно-издавачке установе Светогира.

Представљање изабраних дјела Митрополита Амфилохија

О дјелима Амфилохија говорили су патријарх српски Порфирије, митрополит црногорско-приморски Јоаникије, као и један од оснивача Светигоре, крстоносни протојереј Радомир Никчевић.

Патријарх СПЦ Порфирије  у свом излагању осврнуо се на снажну личност блаженопочившег  митрополита Амфилохија али на његов пресудни значај у његовој одлуци да као  студент археологије упише Богословски факултет.

-Блаженопочивши митрополит Амфилохије је толико познат не само овдје у ЦГ него гдје год живи наш вјерни народ али и изван граница наше цркве већ у читавом православљу. Не само да је познат већ је личност која је оставила толико дубог траг с краја 20.  и почетком 21. вијека да готово да нема православног хришћанина који је прочитао макар неколико страница из предања наше цркве из духовности из теологије наше цркве а да није чуо за блаженопочившег митрополита Амфилохија. Али не само у оквирима  православне цркве већ и изван, међу другим хришћанским деноминацијама, међу Муслиманима, међу Јеврејима, и онима који не вјерују у Бога личност митрополита Амфилохија је позната. Али баш због тога што је митрополит Амфилохије орао дубоку бразду на просторима ЦГ, на плану читавог православља готово и да немамо што да кажемо а да ће бити ново, казао је патријарх.

Патријaрх Порфирије је казао да је митрополита Јоаникија упознао док су били студенти, он арехеологије, а Јоаникије филозофије и да су тада у том времену упознали балженопочившег митрополита Амфилохија који је пресудно утицао на његову одлуку да настави да проучава теологију.

– На све стране се тада осјећала снажна потреба за духовним вриједностима, потреба за суштином, за Богом. У том периоду међу првима који су почели да сеју сјеме јеванђеља био је управо митрополит Амфилохије,  заједно са још неком духовном дјецом која су била духовна дјеца оца Јустина. Отац Јустин је био само један у низу носилаца светога предања наше свете православне цркве, навео је патријарх.

Он је између осталог казао да се у личности митрополита Амфилохија  открива светоотачка синтагма која гласи: Ако хоћеш да будеш истински теолог онда се истински моли. Ако се истински молиш онда си истински теолог.

-И ми заиста говоримо о митрополиту Амфилохију као великом теологу нашег времена, једном од оних који су обиљежили вијек у коме су живјели. Али у њему се показује да теологија није тек пуко филозофирање и мудровање него да је његова богословска ријеч оно што јесте богословље светих отаца а то је израз унутрашњег духовног заједничарења са Богом које није могуће без молитве. Баш због тога што је био човјек молитве могао је да артикулише оно што је откровење Божије, на најбољи начин у своме времену и своме простору. Да то искаже толико једноставно да може свако да разумије, казао је између осталог Порфирије и истакао да у личности блаженопочившег митрополита Амфилохија имамо и молитву и дјело.

Блаженопочивши митрополит Амфилохије имао је дар од Бога, да све што благослови, траје, живи и доноси плодове, казао је митрополит Јоаникије. Додао је да је управо тако и Издавачка кућа МЦП – Светигора, кроз три деценије, дала бројне плодове не само у издаваштву већ и огроман допринос у мисионарском дјеловању Цркве у Црној Гори и шире.

– Тај благослов је добио отац Радомир Никчевић, који је потпомогнут молитвама и уз огроман труд, дао животу Светигоре највећи допринос.

Како је казао, митрополит Амфилохије је био човјек стваралац, у правом смислу те ријечи, обдарен бројним талентима, човјек великог духовног искуства, молитвености.

– Његов стваралачки дар је био јединствен, дјеловао је у више праваца. Само вечерас је пред нама 30 томова његових изабраних дјела, а тек треба радити на његовим сабраним дјелима. Али, наш блаженопочивши митрополит није само у својим дјелима, већ чини се још више у архипастирском труду. Био је велики духовни вођа са великим ауторитетом, духовни отац за своју Цркву, за Христа, за своја духовна чеда, казао је митрополит Јоаникије.

У његовом теолошком и књижевно дјелу, примјетно је више поглавља.

– Имамо доста његових дјела која су догматског или аскетског карактера, али имамо његова историјска дјела. Понајвише се прославио као бесједник, у којима је опет био стваралац. Никада није читао своју бесједу, осим на својој хиротонијској. Сигурно је да се спремао, али оне су углавном биле резултат његове непосредне комуникације са народом. Он је погађао у срца и душе свог народа, своје духовне дјеце и зато је био омиљен бесједник, подсјетио је митрополит.

У души митрополита Амфилохија тињао је пјеснички дар од његове младости па све до блажене кончине.

– Примјетили су људи који се баве књижевношћу и тајном пјесничког стварања, да је његова  поезија дубока, духовна, али и модерна. То је поезија модерног израза. Човјек који се удубљивао у предање и тајне Светог Писма је имао и тај поетски дар и ту способност да се изрази на модеран начин, како пјесник свога доба и свога времена, казао је митрополит Јоаникије.

Протојереј Радомир Никчевић захвалио је патријарху Порфирију што је присуством увеличао обиљежавање 640 година од оснивања Херцег Новог, чиме је, како је казао, показао поштовање премао осталим великим јубилејима, обиљеженим на Тргу од ћирилице.

Оне је, говорећи о изабраним дјелима митрополита Амфилохија, скренуо пажњу на само један сегмент од 40 књига, као „круну рада Светигоре“.

Ријеч је у хришћанству веома важна, поручио је Никчевић, јер Бог који не говори не би био Бог који ствара.

-Разумијевајући колико је ријеч Божија, син Божији, вјечна и свемогућа, и да ријеч човјекова има смисла само ако је у служби његовој, митроплит Амфилохије је, као мудри и облагодаћени учитељ побожности, на почетКу духовног очинског дјеловања у Црној Гори, основао Светигору. Прво часопис, из чега је израсла издавачка кућа, а затим и радио – подсјетио је он.

Након 30 година великог труда и рада свих Светигорних дјелатника и великог броја издања, благослов, приврженост и брига митрополита Амфилохија били су темељ који је зграду Светигоре, као велико здање ријечи и подвига, оснажио да издржи све двосмислености живота, запажа Никчевић.

– Ако бисмо набрајали све часописе, књиге и сва дјела, која су изашла из Светигорине мисионарске школе православља, заиста би нам требало пуно времена – истакао је Никчевић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

 

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe