На велики празник наше свете Цркве – Преображење Господње Литургија је, у присуству великог броја вјерног народа, одслужена у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

Литургијом је началствовао архимандрит Никифор Миловић, секретар ЕУО Епархије будимљанско-никшићке, а саслуживали су: протојереј-ставрофор Марко Ђурковић, протојереј Миодраг Тодоровић, ђакони др Никола Маројевић и Константин Дојић.
Празнично богослужење је појањем пратио хор Преподобне мати Ангелине.

Након прочитаног Јеванђеља пригодном бесједом обратио се о. Никифор, који је казаода се Господ наш Исус Христос преобразио на Гори Тавору када се, по први пут, Христова Божанска природа учинила видљивом Његовим ученицима и апостолима, да би нам показао на који начин ће Он доћи у последњи дан, а доћи ће у слави свог божанства и у људском обличју.

"Он се преобразио пред Својим изабраним ученицима Петром, Јаковом и Јованом због тога што је до тог тренутка Он сматран за човјека, за сина Марије и Јосифа дрводеље. Од тог момента Он је показао сву славу свог божанства Својим ученицима да се не би саблазнили за вријеме догађаја који су тек требали да се десе. Он је показао сву своју славу божанства, прије свог страдања и прије своје смрти на крсту, управо због тога да ученици Његови не би помислили да се то десило због неке нужде или неопходности, већ да је Он то учинио из љубави према људима и људском роду."

"Он је показао сву своју славу свог божанства на Гори Тавору пред Својим светим ученицима управо због тога да не би мислили да се васкрсење десило као плод неког Његовог напора или неке Његове молитве, већ је показао да је Он у слави свог божанства обитавао много прије тога, од превјечности заједно са Оцем и Светим Духом. На Гори Тавору Господ Исус Христос је, браћо и сестре, показао савршено сву славу свог божанства када је Његово лице блистало као сунце, а Његове хаљине биле бијеле као снијег. То се догодило у доба ноћи да би се још више истакла слава Божанства и слава тог догађаја“, казао је, између осталог, архимандрит Никифор, поручујући:

"Овим својим празником Господ наш Исус Христос је показао, како каже апостол Павле, да је наше живљење на Небесима, да наше живљење није на земљи и да ми, као слике Божје, као иконе Божје, треба да усмјеравамо свој ум, да га саображавамо божанском уму, да своју слободу употребљавамо за живот, да имамо љубав према ближњима и према сваком човјеку, да би сви познали да смо ученици Христови“.

Након причешћа вјерног народа свештенство је освештало грожђе, које су вјерни принијели на дар, благодарећи Господу на плодовима,које земља рађа ради нашег живота на земљи, а Господ нам те плодове не даје само да бисмо имали само физички живот, него да бисмо се научили да благодаримо Богу и да бисмо, на такав начин, добили онај вјечни и непролазни живот.