Шетња у славу јунака са Кошара и Паштрика: Ови наши борци јунаци, који су себе винули у нимбус небеске правде, насљедници су оне Лазареве гарде
У Никшићу је, у петак 12. априла 2024. године, одржана Кошарска шетња, коју, четврту годину заредом, организује Удружење „Косовски божури од Никшића града“. На овај начин исказује се почаст и чува сјећање на учеснике битака, које су се 1999. године водиле на Кошарама и Паштрику.
Шетња је, у послеподневним часовима, кренула са Трга „Шака Петровића“, испод Саборне цркве Светог Василија Острошког, пролазећи кроз град, до Трга Слободе, а учествовао је велики број грђана Никшића и гостију.
Скуп је благословио протојереј-ставрофор Драган Крушић, поздрављајући „духовну дјецу Светог Саве, Светог цара Лазара, Светог Василија Острошког, и свих косовско-метохијских мученика и новомученика и светих из рода српског“.
„Данас смо овдје да заједно са управитељима града Никшића обиљежимо нови Косовски бој и поменемо његове витезове и јунаке са страдалних и великомученичких Кошара и Паштрика. Благословом наше Српске православне Цркве и наших отачаствених архијереја: Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског Јоаникија и Преосвећеног Епископа будимљанско-никшићког Методија и нашег свештенства двају епархија, а у организацији „Косовских божура од града Никшића“ се, ево, већ, четврта година, одржава ова спомен-шетња у славу и част нових српских витезова и јунака са српских Термопила Кошара и Паштрика, који су се својим витешким подвигом и мученичком смрћу на бранику вјере и отачства, за крст Часни и слободу златну, уподобили голготском Првомученику Господу Исусу Христу и својом мученичком крвљу и страдањем уписали своја витешка и часна имена у Диптих светих српских новомученика и Христових страдалника на љутом попришту, гдје је одбрањена слобода српског светосавског народа“, казао је о. Драган, подсјетивши да велики српски пјесник каже за слободу да је највеће људско имање.
„Да није било ових нових српских витезова и јунака обилићког соја, који су бранили и, уз Божју помоћ, одбранили то највеће људско имање које се зове света слобода, данас би ми Срби били обичне понизне и послушне слуге злогласног и злокобног НАТО пакта који је покушао да физички и духовно пороби српски светосавски народ и да му отме то највеће људско имање – свету слободу. Херојима Кошара и Паштрика подигла се земља на кошарском и паштричком ореолу сама, измолиле су је и омекшале српске сузе, оне којој приложише мученичке колијевке, куће, цркве и ливаде, а ваше јој руке и оружје помогоше да се уздигне високо толико да је не може више нико спустити сем вас. Ваша су тијела земља и камен од крви и костију вас и ваших предака који су по њој ходили, за њу се борили и које Бог није предао забораву, те они сада с вама непрекидно чувају оно што сви желимо сачувати. Ако је срце центар светости човјековог постојања, онда српском тијелу не може бити живота без срца Србије које није случајно у средишту Душановог и Лазаревог рода“, поручио је протојереј-ставрофор Драган Крушић.
Протојереј Миајло Бацковић, иначе члан Удружења ветерана 63. Падобранске бригаде, навео је да охрабрује и радује да у овој спомен-шетњи, са поштоваоцима жртве јунака са Кошара и Паштрика, учествују и представници власти, свештеници, интелектуалци.
„Поздравићу вас најљепшим поздравом који везује и заједнички је свима нама ма гдје били и како се борили, поздрављам вас, браћу борце и саборце не само из ратова `90. до `99. до Кошара, Паштрика, Јуника прије тога и других попришта и бојишта, него и вас који сте у литијама ослободили и ово тргу дали смисао да он постане оно што јесте и како му то име носи Трг Слободе. Није лако људима око нас који мисле да смо испали из неких гусларских пјесама или неког филма. Знам да многи млади људи мисле да смо ми из средњег вијека изашли и да се сјећамо неких давних битака, наших родитеља и прародитеља“.
„Није лако схватити Кошаре, Паштрик, Јуник, није лако било схватити ниједну битку и ниједног борца ако то не гледамо кроз ону небеску призму вјечности, васкрсења, јер ова земаљска за нас, углавном, је на политичком пољу била поражавајућа, али срећом, ратници се нису бавили политиком него су држали пушку, имали срце и били дјеца, из дјечијег срца. Сви које данас помињемо, чија имена читамо, имао сам част да их знам и буду моји саборци, били су дјеца од 19, 20 година. Сви ти велики хероји које данас помињемо и чији командант је овдје са нама, и чији команданти су живот свој дали на Косову и Метохији, као и мој командант Горан Остојић“, рекао је о. Миајло, додавши да су ти људи били ујаци, стричеви, очеви тој дјеци, јуначкој младости.
„То није било некад, давно, него недавно, а знам да би неки данас вољели да ми овдје не стојимо и не причамо о овоме, да би данас многи вољели да овдје промовишемо оне, који су нас убијали, али, ми нећемо зато што не можемо и не смијемо због крви оних који су живот дали, крви оних најбољих, крви оне дјеце на Кошарама, Паштрику, Јунику и осталим српским поприштима. Велики је српски народ и велика је српска историја, ратничка и ова друга, а велика је само зато што имамо велике претке небеске“, мишљења је свештеник Бацковић, обраћајући се дјеци и омладини да се сјећају не неких ликова из филмова и романа, него наших савременика, оних који су живот дали да бисмо слободно овдје стајали.
„Њима у част и због њих, ја овдје стојим као предсједник Удружења ветерана. Ничим нисам заслужио то осим њиховом крвљу и њиховом храброшћу и животима које су оставили. Молим вас да се сви помолимо и сјетимо оних дивних ликова, које сви знате, много их је било их Никшића, много и превише који су своје животе дали. Много је и из мале Црне Горе било, и превише оних који су своје животе узидали у нешто о чему не би смјели да говоримо. Али, ми смијемо и подсјећамо и вечерашњим нашим скупом и овом шетњом да гајимо културу памћења у некултури која нас окружује, гајимо културу памћења и сјећамо се наших јунака и зато ћемо увијек бити оно што јесмо на овом слободном тргу, нашем Тргу Слободе и у нашој Црној Гори коју су стварали ти преци наши и та дивна дјеца. Ово је наша земља и земља те дјеце и на њиховим костима подигнута. Нека чују то они који би да нас продају и утопе у безличну масу нато плаћеника“, поручио је протојереј Миајло Бацковић.
Протојереј Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски подсјетио је на ријечи косовско-метохијског погорелца пјесника Момира Војводића: Шест стотина Видовдана, Боже, Косово се умирит` не може, све су битке завршене давно само битка за Косово равно шест вјекова непрекидно траје и трајаће докле гавран граје.
„Ови наши борци јунаци који су себе винули у нимбус небеске правде, они су насљедници оне Лазареве гарде која је држала 610 Видовдана стражу на Косову док се нису родили нови Обилићи. Кад сам се вечерас упознавао са господином Ђурковићем рекао сам: Јесте ли ви можда мајор Гавриловић? То је нови мајор Гавриловић који је 1915. године рекао у одбрани Београда: Војници, јунаци, врховна команда вас је избрисала из списка живих, ваши животи не постоје, они су жртвовани за част Београда и отаџбине“.
„Ови јунаци нису били избрисани од Врховне команде, него снагом својих мишица и груди, они су жртвовали себе да ово наше тло сачува сјај, пркос и достојанство, а гробови, како рече пјесник, нису раке већ колевке нових снага. Има у Никшићу један гроб једног великог човјека који се само бојао Бога, човјека чији су пуцњи осветили крв крагујевачких ђака 1941. Веселина Шијаковића. На његовом гробу стоје стихови: Отаџбина преча нам је и од самог живота. А ако је икоме отаџбина била преча од живота то су кошарски, паштрички јунаци који су спријечили вишеструког непријатеља који је јурио да свету српску земљу, ону златну јабуку, чијим смо се соковима хранили вјековима, пререже на пола и да изврши страшни егзодус. Ми који смо мало старији сјећамо се тих злокобних најава о копненом упаду, а захваљујући овим борцима са Кошара и Паштрика, окупаторска нато војска није ушла на Косово и Метохију већ су, видјевши да је Србин непокоран, одустали од тог наума“, указао је о. Предраг.
Поручио је да се наших жртава нећемо одрећи и да док год живе у нашим срцима и памћењима, и ми ћемо живјети.
„Оног тренутка кад заборавимо Кошаре и Паштрик и ми ћемо се изгубити у безличној маси новог свјетског поретка који жели да сјећање на оне који су нас учили патриотизму и родној груди, сравни. Нека је слава и хвала кошарским и паштричким јунацима, јунацима Јуника, Радоњићкој језера и других бојишта и нека је част „Косовским божурима“, Илији Миљанићу, овдје присутном Радану Николићу и овој дјеци дивној нашој која нам доносе благослове и мирисе Косова и Метохије“, казао је протојер Предраг Шћепановић.
Сјећања на период храбростИ и пожртвованост, вјештине, знања и спретности оживио је командант команде Кошара, пуковник Вељко Љубинко Ђурковић, поријеклом из Сомине у Бањанима.
У име Удружења бораца ратова од 1990. Црне Горе, говорио је Радан Николић, предсједник, Илија Миљанић, предсједник Удружења „Косовски божури од Никшића града“.
Вече под називом „Кошаре од 1999. године до вјечности“ употпунили су: пјесник Рајко Палибрк из Пљеваља, чије Удружења носи име кошарског јунака Предрага Пеђе Леовца, Радован Сукновић, уз звуке гусала и фруле, а програм је водила пјесникиња Милица Бакрач.
У овом сабрању учествовали су и гости из Општине Обилић на Косову и Метохији. У организацији НВО „Божур“ из Берана и Хуманитарне организације „Српска солидарност“, а уз помоћ Општине Никшић и Туристичке организације Никшић, 50-ак малишана ће боравити у Никшићу.
