Патријарх Порфирије потписао уговор о стипендирању студената богословских факултета и академија
Његова светост Патријарх српски г. Порфирије и директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије г. Владимир Рогановић су потписали 16. априла 2024. године у Палати Србија у Београду уговоре за стипендирање студената богословских факултета и академија.
Пре самог потписивања уговора, присутни су били упознати са основним информацијама у вези исхода овогодишњег конкурса, као и са чињеницом да ће ове године 67 студената основних, мастер и докторских студија бити корисници стипендије Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама. Присутнима се, као домаћин и покровитељ скупа, обратио др Владимир Рогановић који је у свом говору добродошлице истакао општи значај знања и образовања како за човека лично тако и за друштво у целини. Нарочито је нагласио вишеструки значај теолошког образовања у свакој области човековог живота. Зато је верско образовање незаобилазни сегмент учености и човековог саморазумевања.
– Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама остаје привржена намери да област теолошког образовања прати и помаже корисним и јаким подстицајем, јер на тај начин сви заједно отварамо несагледиво поље будућности и унапређивања духовне и теолошке културе. Традиционално, Управа опредељује знатна средства за стипендирање студената високих теолошких установа и за реализацију бројних пројеката средњих верских школа и теолошких факултета. Тако поручујемо да остајемо посвећени неговању најбољих могућих односа са свим нашим традиционалним црквама и верским заједницама, да пружамо руку сарадње и подршке и да на том путу нема бољег и богоугоднијег начина него улагати у образовање и васпитавање наше деце, која су наша будућност и наша нада – нагласио је др Рогановић.
После поздравног говора, директор Рогановић и представници традиционалних цркава и верских заједница у Србији су приступили потписивању уговора. У име Српске православне цркве уговор је потписао Његова светост Патријарх српски г. Порфирије, који је том приликом истакао:
– Преосвећена господо архијереји, преузвишени бискупи, господо муфтије, уважени господине директоре, представници Министарства просвете, браћо и сестре! Све ово што је директор Управе рекао у потпуности изражава, сигуран сам, све нас и покрива све оно што бисмо у кратким цртама могли рећи о значају данашњег дана, а и, што је још важније, о смислу и значају образовања и просвете. Управо из свих разлога које је директор Рогановић навео, просвета за нашу Цркву, а сигуран сам и за све друге цркве и верске заједнице, представља једну од најважнијих брига баш због тога што теологија – богословље није само једна од наука која пружа могућност појединцу и заједници да стиче знања из области која је везана за веру, баш због тога што богословље није само сабирање одређених информација о Богу и знања која се тичу верског живота, него што је богословље пре свега израз искуства сусрета са живим Богом. У том смислу богословље јесте нешто што се тиче целовитог нашег бића и живота, обухвата све оно што мислимо, што говоримо, што чинимо и што јесмо. Зато богословље има и свој спољашњи израз и своје унутрашње димензије. Оно што у сусрету са Богом имамо као искуство то постаје наш живот, постаје наше сведочење. Зато и говоримо да се богословље тиче вредности, тј. етоса, тј. начина нашега постојања. Оно што верујемо, то не само проповедамо речју, већ и живимо и сведочимо. Отуда богословље као свеукупни наш живот није нешто што се из епохе у епоху мења и што у својој суштини из епохе у епоху зависи од спољашњих околности, тј. богословље нема за циљ да се усклађује са духом времена, да се уподобљава духу времена него има за циљ да дух времена преображава и дух времена чини предукусом вечности, предукусом Царства Божјег. Богословље у том смислу и из тих разлога јесте једна од најважнијих брига Цркве и свих верских заједница.
– Једнако је важно знање и образовање за једно друштво и за једну државу, али пошто и једно друштво и једна држава јесте целина и пошто се не може одвојити Црква од друштва, ту не постоји строга граница која раздваја те две реалности. Наиме, када говоримо о друштву и Цркви, ми говоримо о једноме истоме. Не само да се прожимају те две реалности него се оне и поклапају. И колико год је важно стицање практичних знања из простора свих других могућих наука, за једно друштво и за једну државу верско образовање и васпитање је важно зато што се оно тиче, да употребимо и ту реч у најбољем смислу, идентитета, тј. онога што човек јесте и треба да буде. Значај богословља за државу и за друштво огледа се баш у томе да богословље сведочи, указује на пут и даје могућности да човек буде оно што јесте, да живи, мисли и дела у складу са разлогом свога постојња и у складу са циљем свога постојања. Зато ми сматрамо веома значајном сарадњу између државе и Цркве у свим њеним сегментима, а и наравно, нарочито у сегменту просвете и образовања – поручио је Патријарх Порфирије и закључио:
– Отуда, ми не само да подржавамо овај пројекат и ову идеју него се њој радујемо и читавим својим бићем учествовујемо у њој, осећајући, наравно, и захвалност према држави због ове чињенице, али посебно осећајући захвалност и изражавајући је и јавно у односу на Управу за сарадњу са црквама и верским заједницама морам на крају рећи: Хвала директору! Нека нас Господ све благослови и да се ова стаза којом идемо само развија и умножава како бисмо заиста били једно у ономе што је најважније, а то је не само у вери него у дубоком, унутарњем знању и спознаји да је Бог наш Творац, али да је Он и Промислитељ, Онај који се брине о нама; да је Он изнад свега љубав, а да смо ми створени по Његовој слици и прилици, што значи да смо саздани не само као биолошка бића која имају свој почетак и крај у оквирима овог пролазног света, него као бића која су створена за вечност. Још једанпут хвала и нека вас Господ све благослови!
После обраћања Његове светости Патријарха, уговоре су потписали и Муфтија Исламске заједнице у Србији г. Мевлуд Дудић, као и г. Иван Полет, изасланик Надбискупа београдског и Метрополита Ладислава Немета. Они су се такође обратили скупу. Уследило је заједничко фотографисање и краћа пауза, после које су присутни прешли у салу Србија где су учествовали у раду округлог стола на тему Теолошко образовање у 21. веку – перспектива и усклађеност са образовањем у јавним школама у Републици Србији.
Округли сто је пригодним обраћањем отворио др Владимир Рогановић, истакавши бригу Владе Републике Србије за унапређење верског и високошколског теолошког образовања и позвавши присутне на дискусију у том циљу. Директор Рогановић је истакао за неколико тема значајних за цркве и верске заједнице, као и за верско образовање. То су: питање могућности усклађивања верског и јавног образовања према постојећим прописима из области образовања и васпитања, тј. који се услови у том циљу морају испунити; питања која се тичу пројектне државне матуре, услова, поступака и могућности које би могли да користе ученици средњих верских школа после завршетка свог средњошколског образовања; питање могућности да ученици средњих верских школа наставе школовање на неком од друштвених факултета; верификација средњих школа и акредитације високошколских установа.
На округлом столу реч су, поред осталих, узели и: Његова светост Патријарх српски г. Порфирије; Његово преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј; протојереј-ставрофор Зоран Крстић, професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду и ректор Крагујевачке богословије; проф. др. Ивица Радовић, државни секретар у Министарству просвете; муфтија г. Мевлуд Дудић; г. Александар Јовић, помоћник министра просвете за високо образовање; др Ана Шијачки из Националног акредитационог тела.
Извор. СПЦ
