У пету недјељу Великог поста - Глувну, 6. априла 2025. године, света Литургија је служена у Саборном храму Светог Василија Острошког.

Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, а саслуживали су протојереји: Василије Брборић, Данило Зиројевић, др Никола Маројевић и ђакон Душан Перић. 

Након читања светог јеванђеља, многобројном вјерном народу обратио се свештеник Слободан Јокић, бесједећи о прочитаној јеванђељској причи у којој Исус поучава своје ученике ријечима: Знате ли да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим, Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи и који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.

„Тај свијет треба да преобразите и учините бољим, да му посвједочите да постоји нешто друго него суд овога свијета, навике, хтења и све оно што овај свијет носи и нуди. Међу вама да не буде тако. Он прекорева своје ученике који желе да суде и унесу навике које нам се нуде и њима тада, и нама данас и нудиће се док је свијета и вијека, док Господ не дође. Опет, треба да се сјетимо ових ријечи, не само да се сјетимо него да живио истински ове ријечи које је Господ свима нама рекао: А међу вама да не буде тако. Јер, ако је међу нама тако како ће се онда спасити овај свијет?“

„Ви сте со земљи, ако со обљутави шта ћемо онда? Све су то ријечи Господње. Крштењем којим се ја крстих и чашу коју ја пијем, све можете то и испићете чашу ако живите мноме и мојим животом и оним што вас учим. И крстићете се крштењем као што смо сви крштени у Његово име и обукли се у Христа да не живим више ја него да живи Христос у мени. Све је то оно што нам Господ даје и како нас учи“, казао је протојереј-ставрофор Слободан Јокић.

Додао је да су данас на Литургији читана два јеванђеља, друго се наставља на ово прво, гдје Господ сједи са фарисејима и грешницима овога свијета не да би се Он саобразио са њима и да живио по навикама њиховим и да би оправдао то што они раде, него да би им донио другу димензију живота. 

„Да би им донио другу науку и да ми им рекао да то што раде може да се промјени и да могу да буду бољи и другачији. Кад је сјео тамо једна жена Марија, а и данас се намјерно чита то јеванђеље јер славимо и Свету Марију Египћанку је сједјела и плакала крај Његових ногу, а они Га около осуђивали и рекли да Он ишта зна знао би да је та жена грешница. И Његови ученици су тако мислили, а Он каже: Симоне, имам нешто да ти кажем, једноставно и не осуђује, чак, Симона, него жели да му каже да то што мисли, да треба да преобрази мисао. Као што ми треба да преобразимо овај свијет, а не свијет да преобрази нас, да ми овај свијет приведемо овдје на ову службу Божју, а не из ове службе да се саобразимо свијету“.

„То управо говори Христос кад каже: Имам нешто да ти кажем, а та ријеч одзвања и међу све нас. Као што је тада рекао ученицима својим: Имам нешто да вам кажем, говори нама данас да има нешто да нам каже, да не судимо очима и судом овога свијета, него да судимо срцем и оним шта човјек може да буде. И каже овој жени блудници, грешници која је одбачена од свих и свега, али је осјетила љубав Божју и прибјегла ногама Господњим да сузама омива Христове ноге, Господ јој каже: Не гријеши више, него иди и живи другачије и да не радиш више тако. А њима, ученицима који су судили и осудили каже: Али она велику љубав има и зато јој се опраштају гријеси многи. То је суд срцем, суд љубављу, суд Божји а не суд овога свијета и суд људски“, бесједио је свештеник Јокић.

Он је констатовао да судимо само очима и неком својом мишљу, а Господ нас зове и каже нам да судимо другачије овом свијету и људима у њему.

„Онако како будемо судили и нама ће се судити, и ми би, кад би видјели такну жену или човјека, рекли: Не трба ми ништа, шта ћу ја са њим, то је грешник или грешница, не размишљајући колики смо ми грешници. Не знамо шта је у души тог човјека, је ли бол, је ли рана, страдање, мука. Ријетко кад, нажалост, размишљамо и промишљамо него на прву осуђујемо, али међу нама да не буде тако. Потпуно јасне, чисте и истините ријечи које нам Христос данас казује, да буде другачије да кад са ове службе одемо гдје смо се срели и загрлили љубављу Божјом, гдје ћемо се причестити Његовим Светим тајнама и постати једно са Њим, једно једни са другима, да идемо и овом свијету кажемо: Не чини тако и не суди тако, него има нешто друго, дубље и љепше и боље – Христова љубав и Христов живот и облачење у Христа и онда ће све бити другачије“.

„Све оно што нам доноси живот, гледаћемо другим очима, и судићемо другим очима и бићемо благодарни Господу за све и сва. Да Господ да да и ми имамо велику љубав као Марија, а Марија Египћанка кад је схватила, а много је била грешна и много је зла наносила својим гријехом и ишла у Јерусалим на свето мјесто да хришћане скрнави, али кад је Господ додирнуо као Петра и многе друге кроз историју, рекао је: Не чини више тако и она, преобразивши се, оде да се каје и живот проведе у сузама, покајању и љубави, преображавајући оно што је била у доброту и љубав. Она је зато данас примјер и ево цијели пост се молимо тој великој грешници, коју би можда опет отјерали од нас кад би је видјели, али Господ је призвао као што је сваког призвао од нас овдје данас, да каже: Дођи и види. Постоји живот други и другачији, дубљи и љепши“, рекао је свештеник Слободан Јокић, поручивши на крају бесједе:

„Тако да судимо и тако да призивамо, тако да свијет преображавамо Христовом љубављу, а не да се саображавамо овоме свијету и наша вјера да буде со овоме свијету, а не нашу вјеру да саобразимо свијету и навикама овога свијета“.

Сабрани, који посте Васкршњи пост, причестили су се Светим Тајнама Тијела и Крви Господње.