То што је Ава Јустин говорио су речи живе, речи благодатне, речи које одзвањају кроз прошлост и одзвањаће у читавој вечности, јер су речи Самога Господа нашег Исуса Христа, казао је у благовештењском слову  Високопреосвећени Митрополит тимочки г. Иларион у част Преподобног Оца Јустина Ћелијског, једног од највећих благовесника речи Христове у новијој историји, молитвеника и исповедника вере и светионика свом роду у богоотпадничком времену.

Један од дванаест највећих хришћанских празника- Благовести, спомен на дан у коме, на девство заветована, петнаестогодишња Назарећанка Марија од Светог Архангела Гаврила прима радосну вест да ће постати Мајка Спаситеља света, молитвено је окупио мноштво верника у манастиру Ћелије. И ове године као и лане, у част прве радосне вести за људски род након грехопада и темеља домостроја спасења, али и рођења и земаљске кончине истинског благовесника српског рода Преподобног Јустина Ћелијског, у светињи на обали Градца принесене су молитве и благодарја. Светом Архијерејском Литургијом у заветном храму Оца Јустина, посвећеном Светом Сави, Светом Јустину Философу и Преподобној Марији Египћанки, је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит тимочки г. Иларион, заједно са Преосвећеном Господом Епископима будимљанско- никшићким Методијем, шабачким Јеротејем и ваљевским Исихијем. Саслуживали су бројни свештенослужитељи из више епархија, а свој печат свечаности богослужења дали су Хор свештеника и богослова, под управом протојереја Бранка Чолића, и ћелијско сестринство предвођено игуманијом мати Гликеријом.

Подсетивши на пророчанство Светог пророка Исаије о зачећу Сина Божјег у утроби девојке и благослов Светом старцу Симеону да оде са овог света тек пошто на руке прими Богомладенца, Митрополит Иларион је навео да је наша вера почела једном благом вешћу, радосном вешћу. Вешћу, која укрепљује, храбри и у данашње време доноси велику радост и преко потребан мир. Такође, указао је проповедник, Благовести су празник радости и сведочанство послушности Пресвете Богородице у којој увек не само да налазимо утеху, него и образац како као људи у Цркви треба да живимо и како треба да се односимо једни према другима, али и према божанским стварима, светињама, откровењима и свему ономе што је корисно за спасење.

Свако од нас прима благовест сваког дана. Наравно, не кроз пројаву Светих архангела или нека друга чудесна откровења, него сваког јутра када се пробудимо живи и здрави, ето нам благе вести да је Бог милостив према нама. Ако хоћемо да видимо благу вест, јеванђеље и присуство љубави Божје у нашим животима, заиста имамо прилике сваког дана од почетка до заласка сунца- беседио је Митрополит Иларион о вери спасоносној од Бога датој човеку коју, указао је он, по слободи, такође од Бога датој, не прихвата сваки човек. 
Као што сунце јесте пријатно за здраве очи и кожу, а мед укусан и сладак за здраве зубе, тако и наша вера, светлост јеванђеља и светлост Божја и Цркве Христове у овом свету је радост за оне који јесу и који желе да буду духовно здрави. За оне, који се труде кроз Цркву и све врлине- покајање, смирење, послушност, исповест и друге Свете тајне, како је говорио Ава Јустин, Црква је здравље, радост и извор спасења, мира и сваке утехе, када нам је то потребно. Такође, и просвећење, када нам је то у збуњености овог света потребно- појаснио је Митрополит Иларион тајну благе вести у свакодневици данашњег човека, која се у пуноћи остварује када човек начини животни избор да приступи покајању и верује јеванђељу, благој вести да Бог воли сваког човека као биће са печатом живог Бога и призвањем уснивљења по благодати.

Господ је дошао да спасе овај свет. Да спасе грешнике који признају своју грешност пред Богом и за њу се кају и хоће да се поправе. Није дошао да спасава умишљене и самозване праведнике, праведнике по мерилима овог света и све они који имају, наводно, привилегију на некакву истину у овом свету, која нема никакве или има недовољно додирних тачака са истином Христовом, која се понајвише чува у Цркви. Црква јесте тело Христово, брод спасења. Вечна је, јер је тело Христово, али се не намеће никоме на силу управо по узору на данашњи догађај слободног прихватања благе вести и призвања које је понуђено Пресветој Богородици, да буде Мајка Бога живога, шира од небеса у домостроју нашег спасења- закључио је Митрополит Иларион, честитајући празник браћи архијерејима, ћелијској обитељи, саслужитељима и верницима. 
По завршетку Литургије, преломљен је славски колач, а Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије је упутио благодарје браћи архијерејима и свима који су били део благовештењске свечаности у манастиру Ћелије, уз позив да и убудуће долазе и своје ближње доводе у древну светињу. У поуци сабранима, Владика Исихије је навео да је Пресвета Богородица показала такво смирење и светост да је Црква назива „Пресветом“.

Она (Пресвета Богородица) је увек била заштитница ове обитељи и заштитница свег верног народа који се овде окупља. Наравно, Свети Ава Јустин је њу толико дубоко разумео, волео и прослављао и оставио је и нама да то наставимо. Удостојио се да се роди и да се престави на Благовести. Зато, Благовести обележавамо овако свечано и трудимо се да будемо добра чеда Пресвете Богородице и добра чеда Цркве. Трудимо се да њену топлу молитву и матерински загрљај показујемо  и другима и да се љубав Христова шири међу нама- поручио је Владика Исихије, благосиљајући сабране да Покров Мајке Божје увек буде над њима.

Извор: Епархија ваљевска