Владика Методије на Велику суботу служио Литургију у Кочанима код Никшића

Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на Велику суботу, 23. априла 2022. године, Свету Архијерејску Литургију, у цркви Светог Николаја, у Кочанима код Никшића.

Саслуживали су му: протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијересјки намјесник никшићки и протојереј Мирко Вукотић, надлежни парох уз молитвено учешће бројних вјерника.

На почетку Литургије, Владика је у чин чтеца рукопроизвео: Митра Божовића, Влајка Радановића, Николу Бојанића и Милоша Јакшића.

Епископ Методије је, обраћајући се ријечима архипастирске бесједе, казао да су, кад је прошла субота, Марија Магдалина, вјероватно, Марија Јаковљева и Саломија пошле на гроб рано ујутру, понијевши мирисе да помажу Исуса како то приличи обичајима јудејским.
„Свануо је, већ, био дан, праскозорје; то је једна ситуација, атмосфера у којој иду жене на гроб да помажу Исуса сахрањеног у гробу, а сви апостоли су се у том моменту разбјежали и сакрили по Јерусалиму. Стигавши на гроб, као што каже Јеванђеље, оне виде анђела који каже: Кога тражите? Исуса. Није ту, него је устао из гроба као што вам је и рекао“.

„Оне су тиме постале први свједоци Васкрсења Христовог, а по знакону јеврејском да би неко свједочанство било валидно и да би се прихватало морала су да буду два свједока, али међу њима није могла да буде жена. Исус Који је стално правио изненађења, током својих проповједи, док је ходао земљом, дао је до знања да не поштује поједине прописе и правила јеврејска, јудејска која су прописали, наметали народу без икаквог смисла, па је тиме изабрао да први проповјединици, први свједоци Његовог Васкрсења буду жене, које су једине имале толико храбрости и љубави да иду до краја за Њим на крсту“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Оне нијесу биле, нагласио је Владика Методије, у правом смислу ријечи, свједоци Христовог васкрсења, јер нијесу видјеле сам догађај Његовог васкрсавања, нијесу биле присутне, дошле су на празан гроб.

„Али, кад су се враћале са гроба да јаве апостолима то што им је рекао анђео, и Петру, да је Христос васкрсао и да ће их чекати у Галилеји, као што им је рекао, дакле, у повратку срео их је Исус, а оне су пале и поклониле Му се и, као што каже Јеванђеље, држале Га за ноге. Он им је рекао: Идите и реците браћи мојој, поновио је исто оно што је рекао архангел Гаврило на гробу, да ће их чекати у Галилеји. Тиме су и директни свједоци Његовог васкрсења, у правом смислу те ријечи, постале“, навео је Епископ будимљанско-никшићки.

Апостоли који су се скривали у Јерусалиму, били престрашени, колебљиви, сумњали у све, након што су видјели страшни полом који се десио, додао је Владика Методије, нијесу им тада могли вјеровати, јер су то, по обичају, свједоци чија ријеч не важи.

„Исус, не само што је јавио преко жена најрадоснију вијест свијету, него је још рекао да кажу апостолима да их послушају и оду у Галилеју. Пошто је у јеврејском народу обичај, и у свим патријархалним друштвима, да мушкарци наређују, а жене слушају, у овом случају су им жене рекле, а они су отишли и послушали их, тако да је опет Исус правио изненађења и по својој смрти и васкрсењу“, указао је Епископ.

За Галилеју им је из Јерусалима предстојао дуг пут, а сумњали су, иако су били свједоци оживљавања три мртваца која је Христос учинио док је проповједао: Јаирове кћери, сина удовичиног, и четвородневног Лазара, ипак су ријешили да послушају жене и да оду на тај далеки пут.

„Тиме су учинили онај величанствени, прави, истински скок у вјеру, да повјерују и крену на толики пут да виде шта ће да се деси. Даље, каже јеванђелист, кад су дошли на гору у Галилеји, тамо су срели Исуса, каже, неки су му се поклонили, а неки посумњаше. Без обзира, то показује њихово стање колебљиво, разбијено, унутра збуњено, јер су они и даље били под утиском полома који их је задесио. Нијесу вјеровали својим очима, а Он им ни тада није замјерио, јер Христос није лицемјерни чистунац попут нас, па да, одмах, осуди оне који сумњају у оно што Он говори и ради, него их је и тада охрабрио, рекавши да ће бити са њима до свршетка свијета и вијека“.

„Онда је ту једанаесторицу послао у свијет, а што значи непотпуну, одмах се сјетимо дванаестог који Га је издао и отпао, а дванаест великих апостола је изабрао по дванаест племена јудејских да буде пуноћа тог броја, онда тако непотпуне и несавршене, и уплашене послао је да проповједају Његову савршену науку. То је и нама утјеха данас, да је та непотпуна и несавршена Црква кренула да проповједа најсавршенију небеску и божанску науку свијету. Они су временом дорасли, благодаћу Божјом, тој својој улози коју им је Исус на почетку додијелио, а нама дао наду да и ми овако несавршени, престрашени, збуњени, да и преко нас Бог може, да схватимо своје немоћи, а Његову свемоћ, учинити неки Његов наум, промисао у овом свијету“, закључио је Владика будимљанско-никшићки Г. Методије.