„ВАСКРСЕЊА ЈЕ ДАН ПРОСВЕТИМО СЕ НАРОДИ“
(Из пасхалне химне)
Васкрсење Христово из мртвих главни је догађај и темељ свете православне вјере. Догодио се у историји, али својим значењем надилази историју и све што се у њој збивало. Осмишљава историју и људско живљење, временско и пролазно прожима вјечношћу, облачи нас у нетрулежност.
Прва проповијед васкрсења Христовог потиче од анђела, па од жена мироносица и од апостола. За његове ученике важно је било да га виде тјелесним очима, али још важније да га препознају духовним видом. Света Марија Магдалина при првом виђењу помисли да је градинар, али га препозна тек када је Васкрсли позва по имену. Лука и Клеопа прво мишљаху да је он странац док су с Њиме ишли за Емаус. Радовала су се и горјела срца њихова док им објашњаваше Писма, али Га препознаше тек при ломљењу хљеба када се отворише њихове духовне очи. Указујући на предност духовног вида Господ рече свом апостолу Томи, али и свима нама: „ блажени који не видјеше, а вјероваше“, јер је истинска вјера духовни вид и унутрашње око душе. Због тога, блаженство духовног виђења и прослављања Христовог васкрсења припада свима хришћанима, од апостолских времена до данас и убудуће. Наша пасхална радост је исте природе и израза као и апостолска, иако нажалост, мањег обима и то само због наше, мање или веће, отуђености од Бога. Иако смо у забрињавајућој мјери отуђени овај празник нам враћа истинско осјећање да смо дјеца Божија, синови и кћери Оца нашег небескога, кроз Сина Његовог распетог и васкрслог Исуса Христа.
Своју побједу над смрћу Спаситељ није задржао само за себе него је све вјерне свих времена и покољења удостојио да буду учесници Његове побједе и сапричасници славе Његовог васкрсења. На темељу тог кључног догађаја спасења рода људског засновано је наше заједништво. Заједницу Цркве Божије којој припадамо Свети апостол Павле је сагледао као живи и недјељиви организам којем је Христос глава, а ми хришћани његови удови и браћа међу собом. Зато је неприхватљиво да се у Цркви праве подјеле и раздори по националној, идеолошкој, страначкој или по било каквој другој основи. Хришћанска љубав превазилази подјеле, мири завађене, зацјељује братске ране; великодушна је, прашта и не злопамти, изграђује у истини и доброти породичну и сваку другу заједницу, сједињава различито, а од природних разлика међу људима, половима, узрастима чини богатство, хармонију и љепоту људског живота. Непроцјењиви дар Божији је саборност вјерних у Цркви; прожета је благодаћу Исуса Христа, љубављу Бога Оца и заједништвом Светога Духа. То благодатно искуство стичу сви који учествују у светим богослужењима, хране се и освећују Светим Тајнама Христовим. Они се обнављају вјечним новинама Божијим.
Свјетлост Христовог Васкрсења обасјала је све људске голготе и пут свима који страдају, трпе и живе за Име Његово. Зраке Тросунчане Свјетлости показују пут сваком човјеку објављујући славу непролазног Царства Божијег.
Хришћанска побједа, обасјана свјетлошћу која је засијала из Гроба Господњег је доказ нанадмашиве љубави чији је смисао у ослобађању, а не у поробљавању другог. Хришћанин дише истином вјере, у безнађу шири наду, у таму уносу свјетлост. Човјек који је обасјан славом васкрсења Христовог постаје неустрашиви свједок непобједиве љубави.
Узносећи свој ум и усмјеравајући своје биће ка истини Христовог васкрсења и Божијој љубави, овај свијет, наше живљење у њему и односе међу људима можемо да учинимо бољима на шта смо сви призвани без разлике. Блаженопочивши Митрополит Амфилохије, један од највећих свједока васкрсења у нашем времену, подстицао је људе да се такмиче у добру чувајући и изграђујући међусобни мир. Свако другачије надметање или сукобљавање није од Бога, а друштвено је некорисно и штетно. Изграђујмо нашу отаџбину Црну Гору слушајући Светог апостола Павла: „Будите међу собом благи, милостиви, праштајући један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама“.
У ове свијетле празничне дане са благодарношћу Богу и цијелом благочестивом народу сјећамо се прошлогодишњих незаборавних литија за одбрану вјере, светиња, памћења, части и образа у Црној Гори као народног васкрсења и духовног обновљења.
Превазилажење ранијих подјела, измирење, свенародна једнодушност, међусобно разумијевање су кроз муку, на литијама стечено духовно богатство које треба чувати по сваку цијену.
Васкрсење Христово ослобађа нас од свих страхова, па и оног највећег, исконског, страха од смрти. Нажалост, страх од смрти је у наше дане паралисао и успорио читав свијет. Не клонимо духом, положимо своју наду у Бога, чувајмо једни друге, поштујмо медицину као што је поштовао и Свети Сава први Архиепископ српски о чему постоје опширна свједочанства у његовим списима. Узнесимо своје усрдне молитве васкрслом Господу за све обољеле, за хероје нашег времена - љекаре и медицински особље и за све оне који његују и храбре болеснике.
Тајна васкрсења Христовог се упечаћује и пројављује у животу вјерних. Пут васкрсења је пут радосног живота, пут у нови рај, који је испуњен божанственом славом, пут у нови живот достојан човјека. Нека би нас часни оци свештеници, монаси и монахиње, драга браћо и сестре обасјала свјетлост Христовог васкрсења, да сједињени са Христом у вјечном Царству одбацимо све што нас одгони у таму греховну и одвлачи од Сунца Правде. Објединимо се у вјери, добру и љубави да бисмо могли радосно ускликнути: Христос воскресе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!
ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
