Вечерње с чином праштања у манастиру Ђурђеви Ступови: Часни пост је пут ка савршенству
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије служио је, у навечерје Великог поста, у недјељу 14. марта 2021. вечерњу службу праштања.
Преосвећени Епископ Јоаникије је у свом обраћању казао да је Велики пост велики изазов за православне хришћане и основа свим другим постовима у току године.
Пост за православне није само уздржање од мрсне хране, него је то, истакао је Владика, свеобухватан подвиг.
„Уздржање од мрсне хране јесте важан и незаобилазан дио, али није претежан, већ се акценат ставља на духовни пост, који значи уздржање од злих мисли, злих намјера, нарочито од лоших навика“, навео је Његово Преосвештенство, додавши да када побиједимо једну малу, лошу склоност стичемо снаге да побиједимо и другу и тако напредујемо, усавршавајући се, из дана у дан.
Владика је истакао да је тежња човјека ка добру и да се непрестано поправља потврђена, нарочито, послије Христовог доласка, када смо се сјединили са Христом у Његовој Цркви.
„Тада је наша тежња ојачана и дате су нам све силе божанске да нас укрепљују ка добру, јер је Господ исцијелио, препородио и обновио нашу цјелокупну природу, а то значи и душу и тијело, вољу, разум, склоности и тежње. Часни пост, прије Васкрсења Христовог, као припрема за тај велики празник, је пут ка савршенству. Отворена нам је та могућност да се усавршавамо побјеђујући своје лоше навике, ослобађајући се од њих, чистећи се од грехова, од таме и тако јачајући, кријепећи свој дух, своју душу, а и своје тијело“, казао је Његово Преосвештенство.
Он је оцијенио да није случајно то што је овај пост у прољећне дане кад је највише тјелесних искушења, грип, прехладе, а уз то, већ, годину дана трпимо велико искушење у борби са епидемијом опаког и смртоносног вируса.
„Увјерен сам да ће наш подвиг донијети много добра свима нама и породицама које посте овај пост како је Црква прописала и како је Богу угодно, те ће се излијечити од душевних и тјелесних слабости и заштитити од овог вируса. Ова дисциплина, ваистину, штити од многих болести, то је искуство Цркве од памтивјека“, рекао је Владика Јоаникије.
Додао је да се кроз подвиг Часног поста обнавља се наша вјера.
„Почињемо да гледамо на живот, на свијет, на проблеме и појаве сваке врсте, у овом животу, на нови начин. Гледајући на другачији начин, налазимо у много чему добра, налазимо добро у својим ближњим, налазимо добро и нову снагу у својим душама, сагледавамо тајне Божјег промисла, тајне спасења рода људског. Оно што је најважније је да нас пост сједињује са Господом, припрема нас за то сједињење“, указао је Епископ будимљанско-никшићки.
Подсјетио је да се првих 40 дана поста зове Света четрдесетница, али да пост траје дуже – пуних седам недјеља, што је близу педесет дана, јер се Велика недјеља страдања Господњих сматра посебним дијелом овог поста.
„Свака недјеља има свој назив, јер је свака посебно значајна. Циљ према коме тежимо је, дакле, сједињење са Господом, да се сјединимо, прво, са страдањима Христовим у току Велике недјеље, да се добро припремимо за тајну Великог четвртка и Великог петка, да ту тајну осјетимо у дубини своје душе, свог ума и свог срца, тајну смрти Христове, да се отворе наше духовне очи да сагледамо смисао дјела Божјих и да сагледамо себе у тајни Божје љубави“.
„А када прођемо те степене, да се сјединимо са Васкрсењем Христовим, да сагледамо Христову побједу над смрћу, јер нас сваким Васкрсењем, сваке године, Господ изнова обасја пуноћом своје славе, пуноћом своје свјетлости, чинећи нас заједничарима Његове побједе над смрћу, новог живота, Његове вјечне славе и заједништва“, поручио је Преосвећени владика Јоаникије, упућујући сабранима благослов пред почетак Великог и Часног поста:
„Нека Господ дарује благодат, милост, силу свима вама који започињете Часни и Велики пост, да вас Господ обасја својом љубављу, да вас укријепи, да вам дани поста и подвига буду радосни, на обновљење, оздрављење, исцјељење и сваку другу душевну корист“.
Епископ Јоаникије, на крају богослужења, затражио је опроштај од сабраног свештенства и вјерника, а обављен је и чин праштања, древни обичај да се свештенство и вјерни међусобно измире и опросте једни другима.
