Епископ Пајсије на Лучинданској академији: Богословија достојно носи име Светог Петра Цетињског више од вијек и по
У оквиру манифестације „Дани Митрополита Амфилохија” у четвртак 31. октобра у 19 часова, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, одржана је традиционална Лучинданска академија Цетињске Богословије Светог Петра Цетињског која је ове године обиљежила јубилеј 240 година од хиротоније њиховог небеског покровитеља – Светог Петра Цетињског Чудотворца у Сремским Карловцима, као и значајан јубилеј за црквену просвету који се односи на 230 година од оснивања Карловачке богословије.
Овој свечаности присуствовала је Министарка културе и медија Републике Црне Горе госпођа Тамара Вујовић, госпођа Јасна Јовановић ВД генералне директорице Директората за цјеложивотно учење Министарства просвјете, науке и иновација, господин Југослав Благојевић као и директор Средње Православне Гимназије ,,Свети Сава“ из Подгорице.
Поздравно слово изговорио је протојереј Благоје Рајковић, ректор Цетињске богословије који је истакао да Цетињска богословија приређује овогодишње издање Лучинданске академије управо у част ових јубилеја црквене просвете, те је посебно захвалио свима на присуству чиме је увеличан овај догађај.
Свечану бесједу одржао је Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије који је казао да му је позив да произнесе поздравно слово поводом славе Богословије, причинио велику част:
„Због важности самог догађаја, очекивања свакако превазилазе моје личне способности. Али сам позив ипак прихватио, ради нарочите љубави коју осјећам према овој школи. Затим из посебног поштовања према свим оним свијетлим личностима из њене некратке и богате историје, који су свој живот посветили просвећењу и описмењавању свога народа.
Потом и из захвалности према нашој једновјерној браћи Русима, који су у многоме помогли оснивање и рад овог богословског училишта, те из љубави и поштовања према њеним садашњим професорима и ђацима и првенствено из љубави према светитељу, чије име краси ову школу. Доиста, именом Светог Петра Цетињског, не поноси се само ова Богословија. Претходно, он је својим светим живљењем, уљепшао трон митрополита зетских и црногорских, скендеријских и приморских, благуханим моштима обогатио је Манастир на Цетињу и коначно присајединивши себе Сабору светих, проширио и уљепшао онај небески вијенац светих Србаља, од Светог Јована Владимира и Немањића, па све до данас.
Особеност овог годишњег прослављања јесте и то, да се ове године навршава без деценије четврт вијека његове хиротоније у Сремским Карловцима, од стране Митрополита Мојсија Путника и сто деведесета годишњица његовог прослављања.
Тог 13. октобра 1784. године, Бог је ваистину благословио Црну Гору подаривши јој архијереја чијим врлинама би и Ангели позавидјели, а чијем трпљењу би се и Праведни Јов дивио. Пред несрећом и невољама тога времена архипастирске и уопште службе народног вође могао се прихватити само човјек анђеоског живљења и са вјером најтврђом Авраамовом.
Баш попут патријарха Авраама који је требао сина јединца на жртву Богу принијети, овај дивни духовни отац и родитељ имао је најдражи му народ, паству своју, који је по његовом повратку у Црну Гору сада већ као архијереја, био руком душманском већ на жртву принешен“, указао је владика Пајсије.
„Наиме, Махмуд Паша Бушатлија напао је Црну Гору, попалио домаћинства, браниче свога огњишта или мачем погубио или њима скадарске таванице напунио. А ако се коме и десило да његовој руци измакне, таманиле су их болести, глад и хладноћа.
Тако је новог архијереја умјесто црквених звона дочекао спаљен манастир, а од манастирског братства – калуђер објешен на манастирским вратима. Како каже његов животописац, након што је стигао на Цетиње, светитељ је пољубио нагорели манастирски праг, сву своју наду положио на свемогућега Бога, и у наредних, скоро пола вијека, очински бринуо о својој духовној дјеци.
Богословија Светог Петра Цетињског нешто више од вијек и по достојно носи своје име, а и њен живот по много чему сличан је светом Петру. Отворена је под сводовима Цетињског Манастира у тешким временима за српски народ. Ослоњена на Манастир и Манастир на њу, обоје су једним бићем, једним срцем и устима проповиједали и свједочили Христа распетог и васкрслог. Те просвећивали свој народ, чували своју вјеру, писменост, коријене, традицију и културу. Како су се духовно, морално и интелектуално високо уздизали над свим што је постојало у најширем кругу, то су одвајкада и били на удару вјетрова са све четири стране свијета. Под тим ударима камен и дрво су каткад попуштали, али то духовно биће није никада. Те су из њега и камена здања се обнављала и васпостављала. Из ког правца и којом јачином вјетар дува небитно је, али је важно да свагда и свугдје свједочимо ону Божанску истину, јер по Христовим ријечима: Ако ми ућутимо, камење ће повикати.
Драги оче ректоре и драги професори Богословије, поводом ваше славе и славе свих нас, желим вам много успјеха у будућем раду. Да златним словима испишете ваша имена у историју ове Богословије и да вас ваши ученици по најбољем памте“, закључио је Епископ Пајсије пожеливши ученицима Богословије да буду добри свештеници и пастири, угледајући се на Светог Петра Цетињског те да на школу гледају као на духовне родитеље.
Током академије наступили су ученици Цетињске богословије, камерни хор Богословије, пјевачко друштво ,,Светосавник”, народни гуслар Жељко Вукчевић, као и Хор гимназије ,,Свети Сава” из Подгорице.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
