Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, у прву недјељу по Педесетници – Свих Светих, када наша света Црква молитвено прославља Свету преподобномученицу Теодосију Тирску и Петровске покладе, 11. јуна 2023. године, Свету Архијерејску Литугију на темељима храма Свих Светих, на Великом пијеску код Бара, чиме је ова старохришћанска светиња прославила храмовну славу.

Сабраним свештенослужитељима и бројном вјерном народу архипастирском бесједом обратио се Преосвећени Епископ Методије, говорећи о данашњем празнику и слави, у којој су, како је навео, сабране славе свих Светаца.

„Народ каже: Сви свеци у 12 мјесеци, сабрали су се у данашњи дан да у овај мали, али велики храм; нема ниједног храма који може бити мали, који слави и у којем се слави велики Бог. Сви Свети, они који су сљедовали за Христом које данас прослављамо, они су пред овим свијетом признали Христа као Бога и Месију Помазаника и као Спаситеља свијета. Зато је, у данашњем Јеванђељу смо чули како Господ каже: Они који Њега признају пред људима, признаће и Он њих пред оцем својим небеским“, рекао је Владика.

Појаснио је зашто је то толико битно и велико, а понекад изгледа и толико тешко.

„У овом свијету, који је по својој суштини, ипак, добар, јер Бог све што је створио, видио је да је добро и благословено, али он сада у злу лежи, у лажи и лицемјерству. Зато они који следују за Христом то значи да следују за истином, правдом и добротом, милосрђем, човјекољубљем, а то је оно што је сада, у овом свијету, који се завалио у овом блату зла и гријеха, недопустиво и неприхватљиво. Зато Господ каже да ко смогне храбрости и призна Њега као Бога, и стане на страну Његову, то значи на страну истине, правде и доброте, тога ће и Он признати на Небу“.

„То значи да ће они, који признају Њега овдје и стоје на страни истине, доброте и правде, неминовно бити гоњени, они ће морати да узму крст свој, али не онај крст који смо сами себи сакројили, одредили и нашли мјеру какав треба да нам буде па да га понесемо, него то је крст који су нам други дали и натоварили, а који треба смјерно, трпељиво, са дубоком вјером и надом у Бога да носимо у овом животу и у овом свијету“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Господ каже и: Који мене не воли више него сина, кћер, оца или мајку, брата или сестру, није мене достојан. То су, додао је Владика Методије, страшне и тешке ријечи које треба добро разумјети да би се схватио пун њихов смисао.

„Никако Бог не тражи од нас да се ми некога, поготово наших најближих, овдје, у овом свијету, одричемо. Он каже: Нисам дошао овдје да донесем мир, него мач, раздјељење, а то је у ствари Његова ријеч, Његова наука која је иста у све вјекове, али се исто не прима у сваком срцу. Неко ко повјерује у њу и она падне као сјеме на добру земљу и плод донесе и тај који крене за истином, правдом и добротом и љубављу Божјом, тај ће, сигурно, имати противљења у овом свијету од оних за које су те ријечи и наука јеванђељска неприхватљиви. То могу, ћак, да буду и они најближи наши, домашњи“.

„Наше везе овдје, у овом свијету, крвне, родбинске, племенске, културне, традиционалне, оне, кад се ми вежемо за Христа, постају не више апсолутне, не као што су некад то биле, за нас то представљале, него су релативизоване и онда се сви наши односи усклађују у оном односу какав ми имамо према Богу и оном везом каквом смо се ми за Њега везали. Тиме и том везом, онда су дефинисани сви наши остали односи овдје на овом свијету“, поучавао је Преосвећени Епископ.

Понекад, додао је он, знамо кроз житија светитеља које прослављамо на данашњи дан, да је било и оних који су страдали од својих најближих.

„Нису хтјели да претпоставе њих, крвну везу, родбинску и племенску вези са истином и правдом. Ако они људи, који су им блиски родбински, нису на правом, истинском путу, а каже мајка Јевросима свом сину: Боље ти је изгубити главу, него своју огријешити душу, скренути са пута истине и правде и да не суди ни по бабу, ни по стричевима, по родбинским везама и интересима, него по правди Бога истинитог и Бога великог“.

„Преточено је свето Јеванђеље кроз народне изреке, искуство и памћење нашег народа и преносило се с кољена на кољено, а то није ништа друго него Јеванђеље Христово и ова данашња слава Свих Светих који су изнијели достојно тај свој крст на путу према Царству небеском, а на који смо и ми сви овдје окупљени, следујући Христу Богу нашем, призвани да изнесемо“, навео је Владика будимљанско-никшићки Методије, честитавши, још једном, ову дивну и највећу славу у којој су сабране све славе и славице Цркве које она прославља, Свих Светитеља.

„Да нам они и њихове молитве буду на помоћи да истрајемо на путу на којем су истрајали наши преци. Живјели, на мога и блага љета!", поручио је Епископ.

Храмовна слава древне светиње прослављена је благосиљањем славских дарова,  а славски колач преломио је Епископ Методије.
Храм, који је првобитно био ораторијум, потиче из 4. вијека, а вјероватно и раније. Након уништавања ораторијума, у 5. вијеку бива подигнута црква.

Прослављање славе организовао је Одбор за обнову храма Свих Светих на Великом пијеску.