У Плужинама одржана Светосавска академија: Свети Сава је увијек савремен, јер је свевремен

У Плужинама је, на празник Светог Саве, у понедјељак 27. јануара 2020. у организацији плужинског Центра за културу и свештеномонаштва Пиве, одржана Светосавска академија.

Поздравним словом обратио се Миленко Мићановић, директор Центра за културу који је позвао да „ослушнемо свете ријечи Светог Саве и будемо сложни“.

„Да би се сложили, обожили и умножили на радост данашњег дана и Часног крста Христовог и у име наше будућности, ми вјерни народ Пиве у овим смутним временима се обавезујемо да ћемо стати на пут богохулницима, невјерницима и да ћемо и надаље слиједити светосавски пут и сачувати наше светиње“, поручио је Мићановић.  

Светосавску бесједу је одржао протојереј Миодраг Тодоровић, парох никшићки. Он је поздравио предсједника Општине Плужине Мијушка Бајагића и истакао да је та општина једна од ријетких у Црној Гори, која учествује у организовању светосавских свечаности.

„Волио бих да вашим примјером крену и друге општине, да се на нивоу Црне Горе и њених општина успостави симфонија световности и духовности као што је то овдје урађено“, рекао је о. Миодраг.

Додао је да је управо на томе радио Свети Сава – да Црква и држава буду у служби народа, свак на свом пољу.

„То је, на неки начин, цар Константин одредио на једном скупу епископа када је рекао: Ја сам, такође, епископ Цркве, али спољашње, ја ћу да се трудим да направим услове да би Црква могла имати своју мисију у духовном уздизању и у спашавајућем ходу према народу“.
„Данас на Светог Саву, ако ишта треба потенцирати то је јединство и то је нешто што је Свети Сава у тим временима дубоко и прецизно разумио и одредио“, оцијенио је свештеник Миодраг Тодоровић.

Навео је да би у овоме „што се данас афирмише, чак, у свјетским размјерама“, ријетки разумјели подвиг дјечака Растка, будућег Светог Саве, који је оставио сву удобност овог свијета и отишао у манастир да постане монах.

„Зашто је Свети Сава напустио и шта је то што је за њега било драгоцјеније од злата и сребра и овоземаљских блага? Има једна прича у народу, иначе, народ је најпрецизније кроз приче осликао личност Светог Саве. То је она прича кад је Свети Сава ишао по земљи и видио људе како из неке куће извлаче мрак на воловима, да би кућа добила неку свјетлост. Онда их је он научио да отворе прозоре на кући, да уђе свјетлост“.

„Управо, Свети Сава је унио свјетлост и светост у наш народ. Зато му је народ одредио и Савину стопу на коју ћемо се ослонити, и преко које ћемо пут познати. И Савин бор, као вертикалу према Христу, и Савину воду од које нећемо ожедњети, јер је са Христовог извора, и Савин лакат, и Савин кук, и читаву нашу анатомију и географију одредили су савински појмови“, бесједио је отац Миодраг.

Да није било Светог Саве и „оног његовог откоса“ не би било, сматра свештеник Тодоровић, Жиче, ни Студенице. А шта је у тим светињама утемељено?

„Утемељено је ћирило-методијевско наслеђе. Утемељен је дух и духовност православља и ми немамо ништа савршеније до дана данашњег, у култури што нас може изразити и преко чега нас свијет препознаје. Зато је Свети Сава увијек савремен, јер је свевремен, јер је отворио ону небеску перспективу, ону вертикалу, јер је његово наслеђе данас све богатије. Савина вода не пресушује, него је постала ријека, постала је Сава, постала је море које запљускује не само обале гдје живи српски народ, него запљускује читаву Европу и васељенско православље, па и шире и више“, истакао је протојереј Миодраг Тодоровић.

Поручио је да ми с правом можемо рећи да смо Савин народ, јер је он и данас потпуно и цјеловито наш.

„На тим фрескама налазимо и ћирилично писмо, налазимо народни језик, налазимо Законоправило, прве болнице, прве школе. Нема сегмента живота који није Свети Сава благословио и узнио и дао му добар основ. Да није ништа друго, него што нам је благословио да имамо крсну славу, као ниједан други народ, и тиме, на јединствен начин, показао и примјенио ону апостола Павла да је породица мала црква. И дао нам имена, и дао нам ону небеску музику, коју чујемо данас на свим литургијама и богослужењима. Издејствовао својом личношћу, својом љубављу и пожртвованошћу да епископе наше Цркве рукополаже наша Црква“.

„А све је то могао урадити онај човјек који је личност, онај човјек који је принио себе потпуно на дар Богу, све своје таленте и свом народу“, бесједио је свештеник Миодраг Тодоровић.   

Услиједио је, потом, културно-умјетнички програм, у којем су учествовали: КУД „Пива“, етно-појци Марина и Ивана Кнежевић, хор КУД-а „Пива“, народни гуслар Здравко Кнежевић, пјесник Ранко Мићановић, Татјана Вуковић, етно музика, рецитатори Центра за културу и подмладак КУД „Пива“.

Преломљен је славски колач у славу Светог Оца нашег Саве, првог Архиепископа српског, а академија је завршена заједничким пјевањем химне Светом Сави.