Литургијско сабрање у Ђурђевим Ступовима на Оце
На дан када се наша Црква молитвено сјећа успомене на Свете Оце, на празник Свете великомученице Анастасије, 4. јануара 2015, у недјељу пред Рођење Христово, служена је Света Архијерејска Литургија у манастиру Ђурђеви Ступови.
Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење свештенства и монаштва наше Епархије. Вјерном народу, који је, упркос хладном и олујном времену, присуствовао молитвеном сабрању, пригодном бесједом обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о важности родитељске љубави и ауторитета у одрастању дјеце и формирању њихове линости.
"Прошла и ова недјеља посвећена је родитељству. Није случајно да уочи Рођења Христовог прослављамо свете родитеље, оне родитеље који су по плоти, по крви преци Христови. Треба да знамо цијелу повијест о рођењу Христовом, а важна карика у свему томе је и родослов Господа и Спаса нашег Исуса Христа са којим почиње Матејево јеванђеље“.
"Црква Божја је ове празнике посветила прародитељима, светим прецима Христовим, тиме она освећује и родитељство, материнство и очинство у којима постоји равнотежа. Не може се рећи шта је важније, јер је важно и једно и друго. Колико је важна љубав и пажња мајке према дјеци исто толико је важна љубав, пажња и ауторитет, посебно, отаца приликом одрастања дјеце, за формирање њихове личности. Ако недостаје иједно од овога велике су последице, драга браћо и сестре. Зато Црква придаје значаја и молимо се, увијек, Богу да Господ укријепи оне који ступају у брак, да буду, прије свега, добри супружници, добри и одговорни родитељи, јер од тога како васпитавамо дјецу и каква је породица зависи цио наш живот и будућност нашег потомства“, казао је Његово Преосвештенство.
У свом архипастирском слову Владика је поручио да је витлејемска пећина у којој се родио Господ Исус Христос символ нашег срца и нашег бића. Без обзира колико смо грешни и помрачени, нагласио је Преосвећени Епископ Јоаникије, важно је да имамо спремност да приступимо Господу, да примимо свјетлост и радост које нам Он доноси.
"„Треба да се подсјетимо који је значај сталног помињања Витлејема у ове свете и велике дане. Витлејем је попримио знак великог символа, постоји тајна Витлејема и оне витлејемске пећине у којој се Господ Исус Христос родио. Мало мјесто, недалеко од Јерусалима одакле потиче и цар Давид, који је један од предака Христових по тијелу, градић ништа познатији од осталих у Израиљу. Тамо постоји једна пећина у коју су се, обично, склањали пастири у току велике жеге или зиме“.
"Господ Исус Христос се родио у пећини у којој су пастири склањали своја стада. Постоји предање, то је и записано, да је Пресвета Богородица положила Господа у јасле сточне. Та пећина постала је чувенија од сваког царског дворца, тај градић Витлејем постао је знаменитији и славнији од многих великих и славних градова у историји рода људског. Свако мјесто које је везано за рођење Христово, и та пећина, и град Витлејем, и поље пастира, и све оне путање свете породице које су водиле од града Витлејема, и сви доласци и одласци према том граду, постали су славни од тог дана па до дана данашњег“.
"Бројни народ побожни слива се из свих крајева васељене у ове свете и велике дане у град Витлејем да се поклони Богомладенцу Христу. Та пећина витлејемска је символ нашег срца и нашег бића, као што је та пећина могла да смјести Господа, да прими Цара славе, иако је била мрачна и тамна, тако и наше срце, оно је предвиђено да буде стан Божји. Као што је Господ снисходио, није се узгнушао ни таме те пећине, ни њене, да кажемо, страхоте, сиромаштва, биједе и сточних јасала, тако се Господ неће узгнушати ни нашег срца, ни наше душе само ако смо ми спремни да отворимо наше срце и наше мисли, без обзира колико смо грешни, удаљени и помрачени. Важно је да имамо спремност да приступимо Господу, да отворимо своје срце, своје мисли, своју душу, да будемо спремни да примимо Његову свјетлост, Његову радост, дарове које нам Он доноси“, рекао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, позивајући вјерни народ на измирење и на покајање гријехова како би у миру духовном дочекали велики и свијетли празник Рођења Христовог.
