Карту припремили:
ђакон Александар Митровић и
Далибор Ковачевић

Познато је свима да је овјековјечење човјечанства засновано на постојању два пола и њиховој заједници. Ниједна култура, религија, или систем закона (нпр. Солон, Платон, Римски Закон), нису институционализовали хомосексуалну кохабитацију као брак. Неприродно се законским уредбама не претвара у природно. Напротив, такав закон вријеђа творевину, природу. То није друштвени напредак, већ сукоб са природним поретком, странпутица, тј. начин живота који у коначници води ка катастрофи.

Током прва четири дана, на повечерју се чита Велики канон Св. Андреја Критског. У овом канону све песме су покајног карактера. После сваког стиха ове службе пева се: Помилуј ме, Боже, помилуј ме, када се врше велике или земне метаније.

Велики Канон Светог Андреја Критског сваког верника, који са скрушеним срцем чита речи Канона, подстиче на покајање. Велики Канон је божанска сила спасења.

СРЕДА

Песма прва

Током прва четири дана Великог и часног поста на повечерју чита се велики Покајни канон Светог Андреја Критског. У овом канону све су песме покајног карактера са речима које упућују на пут покајања и спасења.

УТОРАК

Аутор: Мр Дражен Јанко
Приредио: Мр Милош Ненезић

Током прва четири дана Великог и часног поста на повечерју чита се велики покајни Канон Светог Андреја Критског. Свети Андреј, епископ критски, беше рођен нем и до седме године није говорио. Када су га родитељи однели у храм и тамо причестили он је проговорио. У четрнаестој години отишао је у манастир Светог Саве Освећеног и показао се изврсним монахом. Учествовао је на шестом Васељенском сабору. Написао је доста поучних књига, песама, канона.. од којих му је овај који читамо у време Великог поста далеко најпознатији.

Бесједа блаженопочившег Mитрополита Амфилохија изговорена у Цетињском манастиру на Вечерњој праштања уочи Часнога поста 2014. године

 У име Оца и Сина и Светога Духа!

„Како је могуће“, пита француски хришћански активиста Жак Елул, на почетку своје студије свјесно провокативног наслова Подривање Хришћанства, „да је развој Хришћанства и Цркве породио једну заједницу, цивилизацију, културу која је потпуно супротна ономе што читамо у Светом писму?“.

Из књижевне и личне заоставштине протојереја Георгија Флоровског и протојереја Александра Шмемана пред читаоце је, од издавача Епархије будимљанско-никшићке „Свевиђе“, стигла књига њихове кореспонденције у периоду од 1947. до 1955. године.