Страсна (Страдална) Седмица је време тегобних подсећања на неизрециву Тајну Божанског снисхођења. „Својима дође и своји га не примише“, каже јеванђелист. Иста уста која су радосно клицала „Осана“, само неколико дана касније су преиспуњена мржњом узвикивала „Распни га!“. И Цар Славе бива издан, мучен и на крају распет. Животодавац умире на крсту.

Светски савет цркава, у чији састав улази 349 хришћанских цркава, именовао је др Андреја Јефтића за новог директора Комисије за веру и поредак која је централно тело за теолошки дијалог међу хришћанима на глобалном нивоу.

Сви добро знамо, да нико ником не брани да буде члан Цркве, ма које нације био. Нити ће га ко то икада и питати. Чак вјерујем да ће неко од будућих патријараха српских бити неке друге нације, можда њемачке, као што је то био блаженопочивши патријарх руски Алексеј. Он је био руски патријарх, али није био Рус. И баш ако није важна нација, зашто је онда важно да некога у Цркви признамо као Црногорца!?

"И ви очеви, не раздражујте дјецу своју, него их подижите у васпитању и науци Господњој" (Еф. 6,4).

„Тада им Исус рече отворено: Лазар умрије и мило ми је због вас што нисам био ондје, да вјерујете: него, хајдемо њему“ (Јн.11.13,14)

У ери конзумеризма када се многи одричу својих личних убјеђења за рад властитог конфора, добро је сјетити се човјека који никада није одступао од хришћанских идеала.

 „Помолимо се прије свега данас за то, да нам Господ опрости сва наша сагрешења, која смо починили у прошлој години, како би од нас одвратио сав свој праведни гњев.“

Бесједа изоворена у цркви Кишињевске Митрополије 1. јануара 1911. године.

Рекли смо већ да се ових дана у Црној Гори много се говори о секуларном друштву, секуларној држави, школи и улози вјере у њима. Овдје би се кратко осврнули на недавни догађај када је учитељица из Бара дјеци из свога разреда послала обавјештење да ко жели може да присуствује молебану у Цркви за почетак нове школске године.

Најтеже је за истину у вријеме када све може да буде истина, пољски писац Станислав Јежа Лец

У педесети дан након свог највећег Празника, Васкрсења Христовог, наша Црква слави и спомиње Догађај силаска Светог Духа на апостоле. Управо због тога што овај Празник пада у педесети дан по Васкрсу богослужење наше Цркве га именује као Педесетницу.