У цркви Светих Апостола Петра и Павла Литургију у недјељу 16. септембра је служио протојереј- ставфор Дарко Пејић.

Честитајући вјерницима Црквену Нову годину и празник Светог Симеона Столпника о. Дарко је казао да је Црква из давних прошлих времена наслиједила ово слављење, да би се опомињали и сјећали да ништа не бива без разлога.

“ И у јеврејском календару 14. септембра су славили Нову годину, јер је то био дан када су убирали љетину, када су куће, подруми, воћњаци били пуни плодова које су убирали. И онда су људи у знак благодарности Богу за примљене дарове, за сву кишу, сунце, влагу и свјетлост који су учинили да имају род, одредили тај дан као слављење пуноће дарова Божјих и новог љета Господњег.

Црква је то сачувала и то су дани у којима је народ био ужурбан, сви су били једни око других и једни са другима, то је вријеме када су сви путеви били прашњави од преноса воћа и када воћњаци изгледају опустошени. И јесен, иако је све буде сиво, доносио је радост, онда је долазио снијег послије којег се опет рађао нови живот. И ми треба да будемо благодарни Господу, као што сте чули у данашњем Јеванђељу, у којем се говори о талантима који су дати људима.

Није начињена никаква неправда у ономе што је једном дат један, другом два а некима више таланата. Ономе коме се да више да значи да ће од њега Бог и више тражити. И немојмо да завидимо онима који имају више. Онима који имају фирме и који и другима дају за хљеб, који од тога хране и себе и своје породице. Тако у духовном смислу још и више, ономе коме је дат дар молитве, дато му је да се моли и за друге, ономе коме је дат дар милостиње, дато му је да чини дјела милостиње. Сви смо у свему упућени једни на друге, али оно што је најважније и што треба да научимо јесте да смо сви позвани на труд, да се не лијенимо. Видимо дјецу када први пут дођу, па неће да приме причешће, је рим је све непознато, али уз мало труда се промијене и послије се осјећају у храму као код своје куће. Свему је потребно мало труда. Ми треба да их научимо да приме храну Божју, онда се науче страху Божјем, да поштују старије, онда су на корист, породици, Цркви и друштву. Све почиње од труда. Славили смо на Нову годину и Светог Симеона Столпника. Им једна поучна прича око овог Светитеља, када је стао изнад неке јаме коју је копао и у тренутку када је помислио да је довољно дубоко, чуо је глас који му говори:”Копај још”, па копа још дубље па му се учини да је доста али опет чује исти глас. И трећи пут када је ископао још дубљу јаму, чуо је глас који му говори: “Доста је, запамти Симеоне, све бива са трудом”. Морају браћо и сестре, сви да се трудимо И на дјецу своју да налажемо обавезе и послове да се и они труде, да би било корисни друштву. Замислите волове који би цијели живот само трчали И не би радили. Не би било хљеба ни њима ни човјеку, или било шта у природи, да ријеке стану да не теку, да сунце не грије, све се у природи труди, само би човјек да љенствује. Узели смо нову годину да славимо у најладније дане, дане најмање труда и смишљамо по 15 дана гдје да је и са ким прославимо, и одвајамо од уста себе и дјеце. И што је горе од свега у посту, па онда прекинемо један или два дана. А то нам је стигло са запада, и умјесто да буде дан благодарности Богу то буде дан саможивости у којој је све подређено човјеку. Тако добијемо саможиву дјецу која гледају како да стекну нешто без труда. Не кажемо ми да се не радујемо уопште, али стекнимо па ћемо разумније трошити.

Када се трудом и знојем стиче онда се не губи мјера у трошењу, научимо се страху Божјем, који је почетак. Нека је Богом благословено ново љето Господње и да Господ сваком дому, човјеку и сваком срцу испуни све на добро. Амин, Боже дај”, бесједио је о. Дарко.