Радови на изградњи Саборног храма Светог Симеона Мироточивог у центру Берана, чија градња траје већ неколико година, интензивираће се са почетком нове грађевинске сезоне.
Благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија храм је почео да се гради на празник Свете великомученице Марине 30. јула 2000. године, када је Високопреосвећени митрополит освештао мјесто за градњу и постављен камен-темељац.
Тадашњи Одбор за градњу, чији је предсједник био г. Свето Митровић, иначе предсједник општине Беране, предузео је прве "кораке" у грађевинским радовима. Након завршетка дијела земљаних и послова на изливању темеља храма, активности су стале. Послије извјесног времена чланови Одбора су поднијели оставке. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија у марту 2005. године је изабран нови Одбор, а за његовог предсједника изабран је г. Здравко Станковић.
Послије постављања темеља и "лежеће" плоче, извјесно вријеме се чекало на ревизију пројекта и добијање одговарајуће грађевинске дозволе од стране надлежних органа државе Црне Горе. Радови су повјерени грађевинском предузећу МД „Момо“ из Берана, са којим су уговорени армирачко-бетонски послови и спољна фасада, а што је једним дијелом и урађено током 2008. и 2009. године.
Аутор пројекта, по коме се гради Саборни храм у Беранама, је архитекта проф. др Љубиша Фолић. Црква је у облику грчког слободног крста. Изнад централног дијела, на висини од око 21 метра, је купола, а на источној страни олтарски простор који се састоји од травеја и олтарске апсиде, завршене куполом и двије бочне апсиде. Са сјеверне и јужне стране су бочне конхе, а са запада посебно наглашени улазни портал и звоници, висине око 13 метара. При улазу, сјеверно и јужно, биће урађени параклиси посвећени Светом Стефану Првовјенчаном и Светом Сави, синовима Светог Симеона. Објекат ће се градити зиданом опеком изнутра, а споља каменом са укривеним армирано-бетонским елементима.
Димензије будућег храма, који ће бити највећа богомоља Епархије будимљанско-никшићке у престоном граду, су у основи 27 метара са 37 метара. Црквено здање ће имати око 500 метара квадратних корисне површине у приземљу и галерију од око 118 метара квадратних.
На светињи су већ постављени позлаћени крстови, поклон Здравка Станковића и његове породице. Недавно је у манастиру Ђурђеви Ступови извршена примопредаја звона за храм Светог Симеона Мироточивог, дар г. Видака Радевића и његовог сина Игора. Са предстојећом грађевинском сезоном Одбор за градњу храма Светог Симеона Мироточивог ће интензивирати радове, планирајући да током ове године буде постављан кровни покривач, урађена фасада, камена пластика и друго.
У градњу овог велељепног Храма до сада је уложено преко милион евра, које су приложили бројни појединци, приватни предузетници, предузећа и установе из многих српских крајева и дијаспоре, међу којима г. Милија Бабовић, бизнисмен из Београда (први, и за сада једини, ктитор), г. Вук Шћекић, такође бизнисмен, приложник највећег дијела опеке којом је црква озидана, као и г. Здравко Станковић, дародавац крстова.
Визију о подизању светиња имао је и Свети Симеон Мироточиви, који је познат као задужбинар и ктитор величанствених храмова, по чему је српски народ препознатљив у свијету као хришћански народ који има своју историју, традицију и културу.
