Сабор српских породица у Црној Гори, четврти по реду, одржан је у недјељу 9. септембра, на празник Сабора српских светитеља и просветитеља, а домаћин овогодишњем свесрпском окупљању био је манастир Косијерево у Петровићима код Никшића.
Сабрање је, као и претходних година, отпочело Светим богослужењем, које је у манастирској цркви Рођења Пресвете Богородице служио јеромонах Арсеније Самарџић, игуман манастира Косијерева. Након што су вјерници приступили Светом причешћу, отац Арсеније је пожелио добродошлицу свим члановима породица које су, учествујући у празничној Литургији, стигли из разних крајева Црне Горе, Републике Српске и Србије.
“Добро дошли у свету и древну косијеревску обитељ, која је стара скоро два миленијума, а која је, на жалост, протјерана са свог вјековног огњишта, али, хвала Богу, живи и ствара овдје, бори се, труди и опстаје. Нека је на здравље Сабор српских породица! Лијепо је што сте, управо, овај велики празник наше Свете Цркве одредили за дан окупљања; ове године молитвени спомен на српске светитеље, учитеље и просвјетитеље поклапа се са недјељом, а свака недјеља посвећена је празнику васкрсења Христовог“.
“Нека би Господ наш васкрсли Исус Христос подарио овој дјеци, свима вама и свим српским породицама пуно вјере, напретка и љубави! Нека да Бог да се, и убудуће окупљате у што већем броју, а догодине на овом или неком другом мјесту, да вас буде и неколико пута више. Преносим вам поздраве од породица из Републике Српске, које су жељеле да присуствују овом сабору, међутим, Патријарх српски Г. Иринеј данас долази у Сарајево, па су многи отишли да дочекају Његову Светост. Свима, драга браћо и сестре, још једном свако добро, добро сте дошли и данас и увијек!“, казао је јеромонах Арсеније.
У име организације Сабора српских породица, чије сједиште се налази у Никшићу, обратио се Миле Цицмил, предсједник Управног одбора. Он се, кратко, осврнуо на историјат манастира Косијерево, који је био затемељен на најљепшем дијелу старе Херцеговине. Манастир је на темељима ранохришћанског храма, према предању, подигао цар Душан.
“Овај храм свједочи о грађењу и разграђивању кроз вријеме. Од како је Пресвета Богородица удостојила да буде заштитиница ове светиње, људи, односно нељуди су, први пут овај свети храм разрушили у вријеме Првог српског устанка, а народ опет обновио. 1914. Аустроугари су га до темеља „сручили“, али, међу тим официрима био је и један који је, молећи се Пресветој Богородици добио оздрављење и, тим поводом, даровао звоно, које, мислим, да се и данас оглашава. Храм је обновљен 1933. заслугом краља мученика Александра Карађорђевића, а манастирска света обитељ, која је од небраће и нељуди потјерана, ујамљена је овдје у овом крају. Од тада и прије његовог презиђивања 1966, овај свети храм је био дуги низ година, уточиште Светог Арсенија Сремца, другог архиепископа српског, чије мошти сада почивају у манастиру Ждребаонику“.
“У свим овим поразима, али и бројним побједама, мислим, да је Косијеревски манастир једно од мјеста највећих побједа кроз историју српског народа. Овдје је Влатко Вуковић потукао Турке прије Косова, а недалеко одавде је и Вучји до, гдје су Срби једанпут били сложни и поразили велику турску силу. А онда, дошло је вријеме када нам је све понестало, кад је ударио брат на брата. У манастирском комплексу налази се васкрсла ловћенска капела, подигнута над костима оних мученика, припадника Вучедолске бригаде, који су невино страдали у Грахову од разбраће. Ето, тако се црква презиђује и зида и она видљива, црква коју видимо овим нашим очима, али и она коју не видимо, па се у својим молитвама за помоћ и заступништво обраћамо увијек и оном невиљивом, небеском сабору у којем са Светитељима и угодницима Божијим, учествују и наши свети преци“, рекао је Цицмил.
У културно-умјетничком програму наступили су: хор Преподобне мати Ангелине, народни гуслар Славко Горановић и пјесник Трипко Драганић.
