У цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, у недјељу 24. новембра, Литургију је служио протојереј ставрофор Дарко Пејић.

Прича о Богашашу и Лазару, прочитана у данашњем Јеванђељу је, како је казао о. Дарко, јеванђеље о трпљењу, страдању,  казни и награди, коју сам себи човјек овђе на замљи гради.

« Kако год чинили овђе на земљи тако ћемо на крају бити и плаћени. Kао што сте чули у Јеванђељу, богаташ неки, без имена, живјеше у раскоши, имао је свега и много више него што му треба па је измишљао начине да потроши новац, правио забаве заборављајући тако на сиромахе. Али, запамтимо драга браћо и сестре, и када сретнемо некога да проси, неког немоћног, слабог и болесног, није он ту случајно поред нас, него да нам буде савјест. Тако и Бог овом богатом човјеку самодршцу дрзнику поред дома његовог поставио сиромашног, убогогог и болесног Лазара,  да га сваки дан када улази у дом свој види и да се опомене. Међутим, није се опоменуо. А Лазар, колико је био тежак његов живот свједочи Јеванђеље, које каже ‘да је стално био гладан и молио је богаташа само да упуже под његов сто, да покупи мрве са земље’. Није  тражио чак ни парче хљеба или ђаконија са стола, иако је све преливало и просипало се, него само неколико мрва, да умири свој организам, ни то му није давао, истјерали  би га напоље, ишутирали. Био је болестан, каже, сав у ранама, чак су и пси долазили и лизали његове ране. Међутим, као  и свему овдје на земљи дошао је крај и његовој патњи и муци, и зато што је постојано све издржао, не ропћући, не хулећи на Бога и ни на кога, не помисливши да прекрати своје муке, него храбро подносећи, каже Јеванђеље:» Дођоше Анђели и узеше душу његову, и однијеше у рајска насеља у наручје Авраму», казао је о. Дарко, додајући да то значи у у Рај, гдје пребивају праведници.

Јевнађеље даље говори да недуго потом умрије и богаташ, којем направише најсвечанију сахрану, како се само може за богатог приредити, са кочијама, златом, порфиром, уркасише сандук и гроб његов.

«Међутим, дођоше ђаволи и узеше душу његову и однијеше је у пакао. И он једном, мучећи се, високо изнад себе видје Лазара у наручју Аврамовом па повика:

» Авраме, пусти Лазара нека макар умочи врх приста у воду, само кап, нека ми додирне језик, да расхлади огањ којим горим». И Аврам одговори. « Примаш све по заслугама, јер доље на земљи он се мучио а ти си уживао све благодати, е сада се он радује а ти се мучиш. А и да хоћу, не могу јер је велика провалија између нас и вас, нити ко одоздо мозе доље нити обрнуто». И онда поново се обраћа Авраму и моли га:» Пошаљи Лазара дому мојем, имам још петорицу браће која живе исто као ја, блудно, расипајући се, гријешећи, па ако виде њега да је одавде дошао, ако виде мртвога међу собом, уплашиће се и покајати». Аврам одговара: «Не, они имају Мојсија и Пророке, имају Свето писмо, имају написани пут којим треба да иду».
Драга браћо и сестре, често се дешава да гледамо око себе како ми или други људи неправедно страмо, док неко други ужива у свим благодатима које овај овоземаљски живот носи, често нас сујета и гордост пеке и завидимо, нажалост, често и мрзимо оне око нас који имају, а у ствари, богаство је опасно ако га човјек не подијели са сиромашнима, «, бесједио је о. Дарко.

Он је подсјетио и на дивни празник и Светитеља Светог Стефана Дечанског, краља Српског, којег данас прослављамо, који је иако рођен на двору, ‘у свили и кадифи’, претрпио и поднио многа зла и такође страдао.

« Веома младог његов отац га је дао татарском кану, да спаси себе, своју државу и народ од одмазде, паљевине, рушења и убистава. Млади принц је био дат као залог да се сачува мир, затим касније, отац га је ослијепио, послао у Цариград, а тамо је милошћу Божјом прогледао и оздравио и опет засијао у свом трону краљевском. Он је подигао један од најљепших храмова -Високе Дечане. Између осталог, и због љепоте и љубави са којим га је зидао стоји епитет ‘Дечански’. На крају страдао и убијен, али никада се није одрекао Христа, љубави за Христа, вјере и народа. Та  љубав је учинила да он и данас живи у моштима својим и да је овјде међу нама. Његове мошти су нетрулежне и безброј је примјера како је својом силом заштитио и Дечане манастир од паљевине, рушења, Албанаца и многи других. И дан данас, иако поробљено Kосово, стоји његова светиња Дечани. Стоје, опомињу и свједоче чији су. Нека Бог молитвама Светога Краља све нас уразуми, да нам храбрости, трпљења и снаге да и ми свој крст храбро и до краја кроз живот носимо и изнесемо», казао је на крају бесједе о. Дарко.