Данас почиње Божићни пост, којим се православни вјерници припремају да дочекају један од највећих празника – Рођење Богомладенца Господа Исуса Христа.
Пост у православној духовности, поучава нас у неодавно објављеном тексту братија манастира Високи Дечани, заузима веома важно место и без њега нема напретка ни у једној хришћанској врлини. У давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једне врсте хране која се назива „мрсном", тј. оном која у себи садржи масноће животињског поријекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама.
Смисао поста
Основни циљ поста јесте очишћење душе и тијела од тјелесних и душевних страсти, као и прослављење Бога и његових светих. Прави пост, дакле, има двије стране, тјелесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране, тако и у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дјела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свих еванђелских врлина. Пост обуздава сластољубље и стомакоугађање. Међутим, он истовремено ослобађа човјека од тираније душевних страсти и рђавих помисли. Њиме се чисти човјеков ум и узводи ка небесима. Немогућа је чиста и сабрана молитва и стицање било које хришћанске врлине без душевног и тјелесног поста. Ипак, најважнији циљ поста јесте да уз његову помоћ стекнемо заједницу са живим Богом. Без душевне чистоте која се између осталог постиже и редовним постом не можемо да се приближимо Богу и задобијемо чисту молитву, те тако постанемо заједничари Божје благодати.
У вријеме поста потребно је да више хранимо своју душу молитвом и ријечју Божјом него ли своје тијело храном и тјелесним уживањима. Црква у вријеме постова подстиче вјернике на усрднију молитву како у храмовима, тако и у личним молитвама код куће. У вријеме поста вјерници би требали да избјеговају свако славље и забаву, а супружници и тјелесно општење. У посту се не обављају вјенчања, а добро је у том периоду максимално смањити гледање телевизора и радија и то вријеме искористити у читању Светог Писма и других вјерских књига.
Божићни пост
Божићни пост траје четрдесет дана, али није тако строг као Велики Пост. Почиње 15/28. новембра, а завршава 24. децембра/6. јануара. У току цијелог овога поста не једемо месо, бијели мрс и јаја. Уље и вино су дозвољени свим данима осим сриједе и петка који се посте „на води". Риба се једе сваке суботе и недјеље, као и на Ваведење Пресвете Богородице, чак и ако празник падне у сриједу или петак. Последња недјеља Божићног поста пости се строже, без употребе рибе, а по могућности „на води". На Бадњи дан се не употребљава ни уље, ни вино, већ се обавезно пости „на води". Веома је важно да православни хришћани који новогодишње празнике славе по новом календару и падају у вријеме Божићног поста, не прекидају пост, већ да Нову Годину прослављају када она дође по православном календару, поштујући традицију својих предака и црквена правила.
Зато, браћо хришћани, поручује Дечанска братија, редовно држимо свети пост. Он ће нам донијети много добра и привући ће Божји благослов на наше домове и породице. Бог ће тешко услишити наше молитве уколико их не потпомогнемо својим властитим трудом у посту, молитви и светим врлинама. Не заборавимо, Господу није потребан наш пост и гладовање, већ нама самима како би наша срца омекшала, скрушила се и смирила пред Богом и постала способна да приме Божју благодат и помоћ. Постом изражавамо и своју љубав и вјеру у Господа, јер само онај који поштује све Господње заповијести има истинску љубав према своме Творцу. А, заповијест о посту једна је од најважнијих Господњих заповијести.
Нека нам је Богом благословен почетак Божићног поста, да у миру и радости, покајању и љубави проведемо Божићни пост и дочекамо све празнике, Ваведења Пресвете Богородице, Светог Николу, празнике уочи Рођења Христовог и само Рођење, оваплоћење Бога Логоса спаситеља нашег Господа Исуса Христа. Амин.
