Свету Литургију, у седму недјељу по Васкрсу, посвећену Светим оцима Првог васељенског сабора, 5. јуна 2022. године, у цркви Светог Николаја у Никољцу, у Бијелом Пољу служио је протојереј Мирчета Шљиванчанин, парох подгорички и старјешина цркве Светог Ђорђа под Горицом.
Послије Литургије, у којој су саслуживали јереји Александар Раковић и Милосав Јовановић, о. Мирчета је, у порти цркве, одржао предавање на тему “Улога вјерног народа у дјелу свете Литургије”.
Поздрављајући сабране вјернике и протојереја Мирчету Шљиванчанина о. Александар је истакао да данас имамо посебну благодат што смо се заједно окупили у добром Божјем дјелу.
“Срећни смо што се ово важно предавање дешава у недјељу када Црква празнује Свете и богоносне оце Првог васељенског сабора. Они нас уче науци коју ми настављамо, проповиједамо и исповиједамо, а то је наука Јеванђеља, Светих апостола и Светих отаца, који су ту јеванђељску и Господњу науку утврдили, потврдили и запечатили. Kада су писали одлуку Сабора назвали су је Орос, а то значи међа, граница преко које се не иде. Међе су нам оставили да се држимо исповиједања које су нам они предали. И хвала Богу да и у нашем времену има отаца који нас уче и подсјећају на ту отачку и апостолску проповијед и поуку.
Ако се вратимо на једног од најранијих отаца, Игњатија Богоносца, смијемо слободно рећи да из уста свештеникових више говори сам Христос, и зато треба да се трудимо и што чешће сабирамо. Ово су Божје прилике и давања да се поучимо, да се духовно освијетлимо и просветимо. Слушањем ријечи, наприје јеванђељских и апостолских, а онда и тумачењем тих ријечи, ми не само да се учимо и мозак прима нове информације, него се читава душа и тијело просвећују и освећују“, бесједио је о. Александар.
О. Мирчета је казао да најважнији сусрет, који је сусрет за вјечност, јесте сабирање на светој Литургији.
“Ово је животна тема коју сваки хришћанин живи. Читајући Свето Јеванђеље, чули смо првосвештену молитву Христову. Од четворице Јеванђелиста једино Светог Јована зовемо Богословом, зато што је његово Јеванђеље пуно истина које су речене на један узвишени, могли би рећи филозофски начин. Због тога његово Јеванђеље доноси посебну радост, има есхатолошки, литургијски призвук. Данас смо читали првосвештеничку молитву која нам открива више ствари. Прије свега, открива нам односе унутар Свете Тројице, да је Исус Христос једно са Оцем. Зашто баш данас то читамо, када помињемо Оце Првог Васељенског сабора? Управо зато што су се Оци Првог васељенског сабора, али и Оци свих васељенских сабора трудили свим својим бићем да очувају цјеловиту истину вјере и да је предају онима који су долазили послије њих. Оци Првог васељенског сабора су се сабрали, јер је била угрожена истина вјере, и то онај дио који се тиче, управо, односа између три Личности Свете Тројице, јер ми хришћани вјерујемо у Бога Који је Света Тројица, вјечна заједница вјечне љубави, Три лица – Оца, Сина и Духа Светога. Тиме све у Цркви почињемо, наш живот, крштење, свету Литургију. Све што чинимо као људи Цркве чинимо у име Свете Тројице и зато су они, који су били против учења Цркве, најчешће ударали на ту истину“, бесједио је о. Мирчета.
Предавање је организовало Братство православне омладине “Свети Kраљ Милутин”.
