Другог дана празника Педестнице, на Духовски понедељак, 13. јуна 2022. године, литургијским сабрањем и ломљењем славског колача, манастир Свете Тројице – Брезојевица, у близини Плава, прославио је своју храмовну славу.
Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије уз саслужење свештенства и монаштва Епархије и уз молитвено учешће вјерног народа овог краја, који је са радошћу и љубављу дочекао свог Владику.
Након Литургије и причешћа вјерника, Преосвећени Владика је освештао и преломио славски колач и жито, честитајући сабранима велики празник, а игуману ове свете обитељи, јеромонаху Георгију, храмовну славу.
„Господ ништа у овом свијету није урадио одједном и напречац и једном заувијек. Рецимо само то што се Он јављао у историји људског рода, то није био један догађај него процес који се дешавао хиљадама година, начин на који је Он откривао себе човјеку, односно људском роду од постања до данас. Првим људима који су живјели на планети откривао се кроз љепоту творевине коју је створио и хармонију поретка који је у њој дјеловала“.
„Онда је себе откривао као Бога Који је један, а не више богова, па је изабрани народ нашао преко слуге свог Аврама гдје је открио као Бог Отац, наговјештавајући кроз пророке и кроз историју да има свог Сина. Онда је после блиједо назначење било и Сина кроз пророке, док се није и Син друго лице Свете Тројице, коју данас прослављамо, оваплотио и јавио на земљи као човјек, односно богочовјек, узевши људску природу на себе, па је себе откривао светим апостолима и ученицима, људима, онима који су Му сљедовали, најављујући Духа Светог, а кад је одлазио и вазносио се на небо рекао је ученицима да не брину, да је Он с њима у све дане живота људског док буде оова земља трајала“, казао је Владика, додавши да је Господ тада обећао да ће послати Духа Светог кога данас прослављамо – педесети дан по Његовом васкрсењу.
„Тада се Бог потпуно јавио као Света Тројица људском роду, Један а у три лица. Све што ми у свом животу на земљи проживљавамо је само почетак нечега што треба да се деси и да бива у вјечности, једном другом простору који је за људски род намијењен. То је Христос показао својим васкрсењем и вазнесењем на дјелу. Дух Свети који је сишао на људски род овдје треба само да нас утјеши, припреми и облагодати и да нам да предокус, залог вјечног живота у Царству небеском који је Господ припремио свима који Му сљедују“.
„А почетак свих почетака да би до тог крајњег циља стигли, пошто овдје на земљи је само почетак и све је привремено, јесте, као што смо чули данас у светом Јеванђељу, да, што је до нас и колико до нас стоји, се измиримо са ближњим својим. Почетак свих почетака је праштање. Каже се у Јеванђељу, ако нам ко сагријеши треба да одемо и да се с њим измиримо, не само ако смо ми сагријешили према другоме, него чак и ако је неко други скривио нама треба да одемо и да се с њим измиримо; да као прави, истински сљедбеници Христови направимо први корак, јер нам је Господ то заповиједио“, поучавао је Његово Преосвештенство.
Појаснио је да су нам измирења са ближњим потребна, јер једино на тај начин, по ријечима Владике Методија, можемо да стекнемо истинску, унутрашњу слободу, слободу од гријеха.
„Господ је дошао да нас ослободи од гријеха и да нам дарује праву, истинску слободу од зла, гријеха, смрти и ђавола. То је почетак да би се ослободили, да би истинском, унутрашњом слободом живјели, ми морамо да се измиримо са другима и онда ћемо ући у простор слободе. Кад уђемо у простор слободе, то је онај простор који нам једини омогућава да нешто истински добро и квалитетно стварамо, јер само у стању и простору слободе, само слободна личност може да ствара и да се бави оним дјелом које је божанско“.
„Као круна свега долази и усељава се, са благодаћу Духа Светог, љубав у наша срца као круна свих врлина и као основни циљ и смисао нашег овдашњег привременог живота. Дакле, овдје је само почетак, ми ћемо као наши преци и сви људи кроз историју проћи, али се нећемо поистовјећивати са овом формом постојања, обликом у коме сад постојимо, на начин на који постојимо, да смо то истински ми. Ми ћемо то са себе скинути и остаће она суштина коју има сваки човјек на овој земљи без обзира у којем народу, простору, средини, у ком племену, раси или нацији се родио“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки, поручујући да сви имамо основну, суштинску, непролазну вриједност божанског лика у себи који је назначен за живот у вјечности, у Царству небеском.
„Са сваким човјеком који је на земљи треба да живимо у миру и љубави, јер је крајње назначење сваког човјека живот у небеској заједници. Бог ће наћи начина и знаће како да се сваки човјек спаси и сваки човјек ће имати прилику да учини оно што је једино битно у овом животу, а то је да учини све како би се душа спасила. Ако се то не деси, као што је рекао Христос, цио свијет да стекнемо, шта смо добили и шта смо постигли ако душу своју изгубимо“, поручио је Преосвећени владика.
Епископ Методије, овом приликом, је освештао Светосавски духовни центар, који постоји у склопу манастира Брезојевица.
