Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, у другу недјељу по Педесетници, 26. јуна 2022. године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Николе, у Брчелима.

Сабранима се ријечју архипастирске бесеједе обратио Преосвећени владика Методије, честитајући наступајући празник Светог мученика кнеза Лазара и Светих српских мученика - Видовдан, који наша Црква слави 28. јуна.

„Чули смо у светом Јеванђељу по Матеју како је Христос на Генисаретском језеру или Тиверијатском мору или Галилејском језеру, а све се ради о истој води у Галилеји, само су их разним именима називали људи и апостоли тог времена, кад је народу проповједао, дошле су двије лађе које су цијелу ноћ ловиле на језеру, али ништа нијесу уловиле. Рибари су извукли мреже на обалу, испирали их и крпили, припремајући се за следећи поход у риболов“.

„Христос, кад их је видио, пришао је једном од рибара и рекао му да уђе  у лађу, да одмакне мало од обале, а Христос је ушао с њим, онда је сјео и проповједао. Учитељи тог времена у Израиљу, кад су проповједали, сједјели су као знак духовне власти. Завршивши своју проповјед рибарима, који су ту били рекао је да уђу у дубину и да опет баце своје мреже“, бесједио је Епископ.

Они који су били мајстори свог заната, професионални рибари знали су да је најбољи улов у току ноћи, па ни тада нијесу могли ништа да улове. Симон Јонин, касније потоњи апостол Петар, није Му рекао да Он као столар не зна како се лови, да објашњава њима професионалним рибарима.

„Имајући повјерења у Њега, слушајући шта је проповједао, послушао Га је и отиснуо се у дубину језера. Бацили су мреже и извукли препуне мреже да се, каже Јеванђеље, лађе потапаху од тежине улова. Кад је видио Петар, који је знао као риболовац да је то могло да се деси једино чудом Божјим и да је то један од знакова да је Бог походио њега, његове пријатеље и лађе које су се отиснуле, урадио је оно што је својствено цјелокупном роду људском кад осјети близину Божју“.

„Пао је на кољена и рекао: Иди од мене Господе, јер сам ја грешан човјек, дубоко осјећајући своју недостојност. А Христос га је подигао и рекао: Не бој се, од сада више нећеш бити ловац риба, него ћеш ловити људе, ловиће људе не да би их убијао као што је то радио с рибама, него да би, ловећи их, оживљавао за живот вјечни и Царство небеско, оживљавајући их јеванђељском истином Божјом“, поучавао је Његово Преосвештенство.

Додао је да сви они који осјете близину Божју, осјете дубоко и своју недостојност, слабост, немоћ. То је јасан знак човјека који се, навео је Преосвећени Епископ, приближио Богу у духу.

„Ми смо се данас овдје сабрали управо да би то постигли, подражавајући Христове сљедбенике од Христових времена до данашњег дана, да би осјетили близину Божју у овом храму, причешћујући се Тијелом и Крвљу Христовом. То је једна необична и непобитна и челична логика хришћанска – онај који мисли за себе високо да је нешто значајан и важан, то је јасан знак да тај човјек није осјетио близину Божју и супротно – сви они који су осјетили близину Божју у свом срцу, они су увијек скрушени, смирени и предани Богу, имају бескрајно повјерење у Бога, као што су и апостоли имали кад су видјели чудо које је Христос направио и онда цијели свој животни улов, који су имали оставили су и пошли за Њим“, рекао је Владика.

Исто то, нагласио је Епископ Методије, урадио је цар Лазар и сви они који су пошли с њим чијих се имена данас сјећамо, њиховог великог подвига и дјела.

„Све су своје оставили и кренули за Христом. Они нијесу кренули тамо да се бију са непријатељем, који је дошао на врата њихове земље, него су, на првом мјесту, дошли да стану на страну истине, правде и доброте Божје. И ми тај догађај, којег се данас сјећамо – Косовске битке, сваки хришаћнин, свакодневно, води у свом животу. Води је у оном тренутку када се у свакодневном животу опредјељује за истину, правду, милост и доброту Божју. Истински, прави хришћани, они који следују Христу и цару Лазару, свакодневно воде битку тако што се опредјељују за божанску страну“.

„То је главна и основна порука празника којег се данас сјећамо и прослављамо, не само као неког историјског догађаја којег треба памтити, него, управо, догађаја који се свакодневно збива са сваком хришћанском душом, те да знамо да се опомињемо и потврђујемо за оно за шта треба, сваки пут, и у сваком тренутку, да се опредјелимо“, поручио је Преосвећени Епикоп Методије.

Након Литургије, одслужен је помен за војнике и војсковође погинуле од боја на Косову до наших дана.