У цркви Светих апостола Петра и Павла у недјељу 14. јуна 2020. Литургију је служио протојереј-ставрофор Дарко Пејић. Обраћајући се вјерницима послије причешћа, о. Дарко је истакао да у недјељу по Тројчиндану или Духовима, Црква слави Недјељу свих Светих.
“Ми у календару имамо само милионити дио уписаних Светитеља које помињемо сваки дан, од прародитеља наших па старозавјетних пророка, судија, праведника, псалмопојаца, небеских сила са архангелима Гаврилом и Михаилом, затим новозавјетних, Пресвета Богомајка наша Богородица, Свети Јован Пророк и Претеча, Свети апостоли, па мученици, страдалници, преподобни богоносни Оци наши кроз сва времена до данашњих дана. То је пут који води у живот вјечни, трновит пут, пун искушења и недаћа, али тим путем се може и мора ићи, зато што је то једини пут, на чијем крају се не налази смрт него живот вјечни и сам Господ Исус Христос.
Међутим, људи имају склоност да путеве и циљеве прилагођавају овоземаљским жељама и побудама, да их земља и земаљско воде, па онда и онима, који хоће да иду правим, истинитим путем, често, постављају препреке, покушавају са тог пута да скрену правдољубиве, богољубиве, човјекољубиве. Kада човјек не може или неће да изађе из каљуге овог живота, гријеха, лажи, обмане, крађе, пакости, сатанства, онда, на жалост, има неку ђавоподобну жељу да и оне, који нису упрљане тим гријехом, упрља, баци блато на њих, да и њих свуче у ту каљугу. Било тако, тако је и данас, тако ће бити до краја времена.
Међутим, оно што сам се увијек трудио и што ме водило кроз живот јесте да ми не смета што оговарају, мрзе, чупају и вуку, али само да се сам не уваљам у каљугу овоземаљску, па да онда дрхтим над собом и својом будућношћу. И данас, можда, више него икада, има лажи и клевете, помоћу медија. Све што је створено створено је да служи за добро. Барут и експлозив су створени да служе за пробијање тунела, минирање стијена да би се правили путеви, на жалост, много више су убили људи, него што су их довели једни другима.
На жалост, препуња се чаша лажи, обмане и свега злога. Међутим, као што није било у апостолско доба, доба мученика, тако ни данас, та чаша неће бити испијена од свих људи и неће успјети да затрује и загади све људе. Ако ни због чега другог, ова земља има смисла једино док има добрих људи на њој, док има правде, истине, богољубља и човјекољубља. Kада тога нестане, нестаће и земља. Ми морамо, браћо и сестре, у овим данима да се трудимо, као Црква и они који њу представљају, да сачувамо, најприје, чистоту Цркве, јер нисмо због себе устали, него због светиња, повјерених нам од предака. Први корак смо учинили и то на понос, заједно са својим народом, обновили и уздигли већину порушених, оскрнављених и увријеђених светиња. Омили их, сазидали, опрали, осветили, у њима се Богу молимо и Бога прослављамо. Сада је други задатак, да се оне сачувају да би се могле оставити своме потомству”, бесједио је о. Дарко.
Он је подсјетио да су молебани, заказани недјељом, по благослову наших епископа, и замолио вјернике да, колико год су у могућности, држе дистанце коју прописује НКТ.
