Епископ Јоаникије богослужио у никшићком Саборном храму: Не бојимо се искушења која су наишла, него се спремамо да свако ново искушење дочекамо чврсти и јединствени у вјери
Његово Преосвештенство Епископ Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је 19. јуна 2020. године, са свештенством и вјерним народом, Свету службу Божију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.
Преосвећени Епископ се сабранима обратио ријечју архипастирске поуке, заблагодаривши им на подршци коју пружају никшићком свештенству, уочи почетка данашњег суђења у Основном суду у Никшићу.
„У овим временима Црква пролази кроз искушења, која су свима вама позната. Потребно је да се што више Богу молимо, да будемо што уреднији, што трезвенији, али и да будемо храбри, одлучни и јединствени. Наравно, ово ће искушење проћи када се објединимо и када будемо спремни да за своју вјеру и за своју Цркву поднесемо жртве, као што су и наши преци, увијек, били спремни“, рекао је Владика Јоаникије, додајући да за хришћане другог пута нема, осим Христовог пута.
„То је наша слава, наша љепота, наша утјеха, наша нада. Ова искушења, која су сада наишла, нијесу нам непозната, нити их се бојимо, него се спремамо да свако ново искушење дочекамо, да будемо у вјери чврсти и јединствени. То нам је потребно, а заједништво и љубав се утврђују, на такав начин, што се сједињујемо са Богом и једни са другима. То нам је најпотребније, то је наша вјера, то је наш живот“, поручио је Његово Преосвештенство.
Владика је захвалио вјерном народу што је дошао да и данас пружи подршку својим свештеницима, уочи заказаног суђење.
„Све је то, изгледа, нормално у оваквим сулудим временима да буде привођења, хапшења, затварања. Хвала Богу што је кренуло од нас свештеника, то нам је много драже него да је почело од вјерника, хришћана, који, такође, због вјере страдају, и њих приводе, хапсе, кажњавају. Хвала Богу што ми свештена лица нијесмо изузети из тога“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, закључујући:
„Ово ће се наставити, биће још искушења. Треба да будемо спремни, не треба да се поколебамо, молећи се Богу за пријатеље и за непријатеље, да нас све Бог уразуми и да нас све спаси, јер свима је потребно спасење. Све нас је Бог послао на овај свијет као своје синове и кћери. Да се молимо за све и за свја“.
