Skip to main content

Литургијско сабрање на Буковој Пољани

Епархија будимљанско-никшићка
19.07.2022.
Вијести

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Преподобног Сисоја Великог, у уторак 19. јула 2022., Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог цара Лазара Косовског, на Буковој Пољани.

Литургијско сабрање на Буковој Пољани

На Буковој Пољани се, казао је Преосвећени Епископ Методије у својој архипастирској бесједи, свједочио Бог не само ријечима, вјером и животом него и жртвом, гдје су наши преци извојевали битку против освајача како би се ослободили и ујединили са остатком нашег народа.

„Господ у светом Јеванђељу данас је проповиједао мноштву народа, који се окупио око Њега, говорио им је како да задобију благодат и да постану блажени и стекну Царство небеско. Он је ту своју ријеч сијао како оним временом којим је проходио земаљским шаром, тако и од Његовог времена до данашњег дана, више од двије хиљаде година. И сије се та божанска и небеска ријеч по њиви Господњој која јесте срца људска“.

„Та ријеч је иста и непромјењива, божанска и истинита, а није увијек иста та њива на коју она пада, односно људска срца, која до данашњег дана, па и до краја свијета и вијека, ће да пада на људска срца која је прихватају. Дакле, истинита је и иста ријеч божанска али срца која је примају некад буду окамењена. Човјек који слуша ријеч Господњу онда не повјерује у њу или је само ријечима исповједа, али не потврђује својим животом“, рекао је Владика.

Додао је да се тада ријеч божанска изгуби из срца и човјек настави да живи по својој логици и законима, не по божанским.

„Постоји други срце које се обрадује најприје тим ријечима Господњим и прихвати их, почне да живи по тој ријечи Господњој, Јеванђељу али кад прве тешкоће и искушења наиђу заборави на те ријечи, смути се и настави другачијим животом да живи, не онаквим каквим је Господ благословио“.

„Постоји и треће срце и врста људи таквих срца која кад чују ријеч Господњу, они је исто прихвате радо, њој се обрадују али бриге или задовољства овог свијета прерасту као трње и жбун то сјеме ријечи Божје и угуше га и то сјеме не доноси плода. Истинско и право срце, које прими ријеч Господњу на обрађену земљу срца свога, брине о њој, стално је пази и потврђује животом својим и дјелима својим“, бесједио је Његово Преосвештенство.

По Владикиним ријечима, лако је препознати какво ко срце има – препознаће се по плодовима живота и по дјелима која чини човјек.
„Право, истинско хришћанско срце које прими сјеме божанско у себе и које га његује, тај се плод не види одмах али верменом, кад узрасте даје као клас плешнице који даје многоструки плод. И наши преци, који су на овом мјесту себе несебично дали, љубећи своје ближње и жртвовали се за свој народ и свој крај, показали су да су имали истинска, права срца, а то су једина јуначка срца. Као што је Његош рекао да бој не бије свијетло оружје, него бој бије јуначко срце, односно срце у јунака“.

„Тако и ови наши преци, који су били мањег броја него они од којих су се бранили и с којим су се борили. Турци су надмоћнији од њих били вишеструко, али само бројем и квантитетом, али нису били надмоћнији јуначким срцем. Зато су наши преци извијевали побједу, значи никад није пресудио квантитет, количина и обим него стање у коме се људи налазе, односно квалитет и стање срца нас, који слушамо и примамо и спроводимо у свој живот ријеч Господњу“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије, закључивши своје архипастирско слово ријечима:

„Богу нашем нека је слава, и прецима нашим нека је хвала не само војницима и ратницима који су овдје живот свој положили за вјеру и отечество него и свим оним витезовима духа, који су на видљив и невидљив начин, само Богу који су познати, успјели да изнесу бреме овог живота до краја и остану истински, прави и истинити синови Божји“.      

Букова Пољана је висораван на 1500 м.н.в., која се налази на тромеђи Бара Краљских, Матешева и Речина. На овом мјесту су Васојевићи, предвођени војводом Миљаном Вуковим, 11. јуна 1877. године потукли бројну турску војску у једној од најзначајнијих битака, коју је ово славно српско племе имало у историји ратовања.