У Недјељу Светих Отаца 6. васељенског сабора, 26. јула 2015. године, када Света Црква прославља и Сабор архангела Гаврила,Свету Литургију у цркви Св. апостола Петра и Павла служио је протојереј Дарко Пејић.

У току службе отац Дарко се обратио вјерном народу, истичући како нам "данашње Јеванђеље говори о томе како је Христос благословио пет хљебова и двије рибе и наситио пет хиљада људи, осим жена и дјеце. Рачуна се да је било дупло или мало више људи укупно у пустињи. То се десило непосредно послије тога када је Ирод убио Светога Јована Крститеља и Христос је оставио народ и апостоле и отишао у пустињу да се помоли за душу Јованову, и да сам у себи одболује ту тешку рану, и тај тешки велики гријех који су људи учинили према "највећем рођеном од жене“.

Међутим, као што се свјетлост не може сакрити тако се ни Он није могао сакрити и како каже Јеванђеље за њим похрли велики народ и дође у пустињу. А Он исцијели најприје све њихове болеснике а онда поче да их учи јеванђељу својем. И овдје се испуњава она ријеч Јована Богослова, једног од писаца Јеванђеља, који каже: А има много другог које учини Христос, које када би се записало, не би ни у цио свијет стале књиге ове“. Јер каже се да је Христос толико дуго проповиједао народ, да је пала ноћ, а то је отприлике вријеме за које човјек може да прочита цијело Јеванђеље. И када су га апостоли опоменули и замолили да отпусти народ у оближња села, мислећи да се Он замислио у проповиједи, на шта им рече да им они подају храну. Тада га је један од апостола Андреј Првозвани питао: Господе како ми да им дамо, овдје нема ништа. Има само један дјечак који има пет хљебова и двије рибе. И Он му рече, посједајте народ и донесите ми те хљебове. И подигавши своје очи ка Небу, благослови и преломи их. Он је ломио дио по дио и давао Апостолима а они народу. И каже, једе народ и насити се и претече дванаест котарица. Постоје два питања које људи, нарочито они који не вјерују, постављају. Прво је питање зашто је Исус баш тада у пустињи умножио хљебове, зашто није када му је ђаво рекао да претвори камен у хљебове. Међутим Господу се ништа није могло измаћи, већ све што ради ради са смислом. Није Господ дошао на земљу да задиви ђавола, нити да задиви људе, него да их спаси и научи том путу. А то је пут скромности, скрушености, смирења и трпљења и пут љубави. Господ је умножио хљебове да би заситио гладни народ а не да би себе учинио чудотворцем. Он је убрзо послије тога догађаја ишао преко воде, када су се Апостоли препали да не потону. Тада није било хиљаде људи него само неколико апостола. Господ у сваком тренутку спасава чвојека, и ми морамо да се научимо из ове приче. Једино битно и важно на овој земљи јесте да спасимо душе своје, то је једино бесцен благо што је непропадљиво и вјечно. Погледајте, умре човјек и изиђе душа. И нема више ни трептаја ока, ни уздисаја ни покрета руке, ни мисли... све стане. Душа је та која покреће сва наша чула. И још једну симболику има ових пет хљебова-они симболишу пет чула, јер је Господ дао човјеку да га осјети свим чулима. Ти хљебови симболизују и причешће– као непрестано обнављање заједнице са Богом."

"Црква слави данас Сабор Светог Арханђела Гаврила и спомен на сва јављања Арханђела Гаврила, од Мојсија, којег је одвео у пустињу и научио га читању и писању. Он је Мојсију говорио како је Бог створио свијет и открио му читав Стари завјет, све оно што је битно за човјека да човјек зна. Он се јавио Пресветој Богородици, Јоакиму и Ани, Захарију, Христу у Гетсиманском врту када се молио да га мимоиђе чаша страдања и кријепио га. Он кријепи све нас. Зато је црква одредила овај дан за сјећање на њега, али и на све Анђеле и Арханђеле који нас непрестано кријепе и снаже да истрајемо на правоме путу“, бесједио је о. Дарко.