Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије благосиљао је и освештао са свештенством бадњаке, на Бадње вече, у понедељак 6. јануара 2025. године, испред Саборног храма Светог Симеона Мироточивог у Беранама.
Поздрављујући бројне сабране вјернике сверадосним Божићним поздравом: Мир Божји, Христос се роди!, Преосвећени Епископ Методије је пожелио свима да им све буде срећно, свето, честито и милом Богу приступачно.
„Наздравље вам Бадње вече браћо и сестре Беранци и сви који сте са свих страна сабрали се, по први пут, испред ове светиње, испред овог храма Светог Симеона Мироточивог, нашег просветитеља, родитеља српског народа, чувара истинске, праве вјере, ктитора великих лаври Хиландара, Студенице, која је мајка Српске Цркве. Овај град, кад је добио своју душу и свој центар, овдје баш, у сред урбаног насеља, добио је своје срце и своју суштину. Овдје и одавде све треба да се улива и одавде да извире као што извиру ријеке воде живе, благодатне, божанске енергије из светог храма и натапају овај град. Ово је жила куцавица гдје сви треба да ишту милост и помоћ Божју и благодатне силе божанске за свој дом, за своју душу, да огањ овог бадњака и топлина ваше вјере огрије ваша срца, да унесе благодат и мир и радост и срећу у домове ваше, а онда и у овај град, још шире и даље до краја васељене“.
„Нека љубав и милост Богомладенца Христа Који је осмислио живот наш, спојио је божанско са човјечанским. Сва творевина грцала је у самоћи без сједињења са божанском силом док се није Христос оваплотио и онда у својој личности своју божанску природу сјединио са човјечанском, коју је узео на себе. А, онда, од ове ноћи постао Богочовјек, једно с нама у свему осим у гријеху и постао Богочовјек не само за један трен или за неко вријеме, него на сву вјечност, васкрснувши и вазнијевши се и сјевши са десне стране Бога и Оца на небесима, чиме је показао да је људско достојанство назначење и да је људско мјесто код самих скута Оца небеског, поред Кога је Он као богочовјек сјео“, рекао је Владика, додавши да је то наше назначење и наш смисао, а тај пут су нам уцртали свети преци наши.
„Ево, испод сводова храма Светог Симеона Мироточивог смо се окупили, а онда даље од Светих Немањића и прије њих, а нарочито после њих све до дана наших предака од којих смо ми неке упознали, скоро савременика, који су учествовали у Мојковачкој бици гдје су на вечерашњу ноћ чекали непријатеља, оскудни у оружју, храни, опреми, одјећи да бране оно најсветије и највише, најзначајније и најврједније што је наш народ икад имао, а то је овај бадњак, вјеру и Цркву. Народ је бранич Цркве и племена, а муж бранич жене и ђетета, тако је говорио велики Владика Раде“.
„На том путу да останемо, том вјером да се огријемо и окрилимо, напојимо надом да ћемо издржати на овом узаном и тегобном путу, да нећемо обрукати претке наше, јер то што смо се родили у славном народу и племену, и братству није разлог да се тиме гордимо, већ је то још већа обавеза да не обрукамо оне који су стекли славно име кроз историју нашег народа. Само ћемо смирењем, кротошћу, љубављу, милосрђем, једни према другима показати љубав према Богу и тиме постати, макар малим дијелом слични нашим великим, славним и светим прецима. Још једном, све вам свето, срећно и честито било и миломе Богу приступачно. Христос се роди!“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
