Др Милета Радојевић у Бијелом Пољу поручио: „Нека би Бог дао да наша Црква на челу са нашим владикама, апостолима Господњим у данашњем времену, истраје у очувању наше вере

Директор Управе за сарадњу сa црквама и вjерским заједницама у Влади Србије, др Милета Радојевић, који је, вечерас, као изасланик Републике Србије присуствовао Светосавској академији у Бијелом Пољу, обратио се, касније присутнима на традиционалном Светосавском балу.

Он је изразио задовољство што је присуствовао „величанственој Светосавској академији“ у Бијелом Пољу и што је у прилици да пренесе поздраве и благослов Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја.

„Заиста је ова академија била величанствена. Сјајна беседа уваженог професора који је, говорећи о Светом Сави све нас натерао да евоцирамо сећање и знање на осмовековно битисање нашег народа, православни пут који је наш Свети Отац Сава установио тада, којим су ходили наши родитељи и прародитељи, којим ходимо ми данас и којим ће ходити наша деца и њихова деца док је света и времена, ако Бог да“, казао је Радојевић.

Он је навео да је српски народ „у свом осмовековном ходању по том православном светосавском путу“ преживио успоне, падове и велика страдања. Та зла коб страдалничког народа прати нас, како је казао Радојевић, од Косовског боја до данашњег дана, те да нисмо тако страдали у I и II свјетском рату, све до наших дана, Срба би било, сматра он, и до десет пута више.

„Хвала Богу, упркос свим тим стадањима већина људи нашег рода, који држе до корена својих, који држе до своје вере и који не желе да изгубе образ пред потомцима је истрајала на том путу и ту смо где јесмо“, оцијенио је Радојевић.

Радојевић је истакао да, нажалост, има и оних који су се одрекли наше вјере и нашег пута.

„То ће бити њихов образ за поколења која ће доћи. Нисам сигуран да ће их се радо сећати. Никада наш народ није окретао леђа један другима, увек смо се налазили једни другима на услузи, кад је требало страдали једни за друге. Надајмо се да ће тако бити и убудуће, јер шта друго и очекивати од браће која живе да ли у Србији, Црној Гори, Републици Српској или било где на овом свету, него да се осећају као једна фамилија“, поручио је Милета Радојевић, чије обраћање је пропраћено срдачним аплаузом сабраних.

Он се, затим, осврнуо на дешавања која су проузрокована изгласавањем неуставног Закона о слободи вјероисповјести у Црној Гори, а у којима вјерни народ своје неслагање изражава молебанима и мирним литијама у свим црногорским градовима.

„Нико није ни мислио да је народ у Црној Гори толико верујући и да држи до својих корена, до своје вере. Успели сте да подигнете све на ноге у последњих месец дана и да готово пола Црне Горе ходи, у дане литија када сте их организовали. То нико није могао ни да претпостави од нас који живимо на страни, јер смо сматрали да је Црна Гора била изгубљена у оном времену комунистичком, као што је била изгубљена Србија. Хвала Богу да то није тако и то говори да ми у генима својим носимо те предзнаке и те темеље које је поставио Свети Сава и света лоза Немањића са којих је тешко спасти и са којих је тешко скренути на други пут“, констатовао је Радојевић.
Изразио је наду да ће борба, која је овдје започела за остваривање права својих слобода, на крају побједити.

„Не могу и нећу да верујем да може да дође до тога да се наша Црква, која је живела осам векова на овим просторима и са овим народом баци на колена и да је узму и располажу са њом онако како не би требало“, поручио је др Милета Радојевић.

Он сматра да је у земљама гдје живе Срби присутан мали број атеиста, „који се одрекао своје вере и својих корена“, те да неће моћи да утичу на промјену свијести и осјећања нашег народа.

„Нека би Бог дао да наша Црква на челу са нашим владикама, апостолима Господњим у данашњем времену, истраје у очувању наше вере и помогне свима нама да, иако смо се некада поколебали и посрнули, да се вратимо на прави пут, да се ослободимо од страха и, у правом смислу те речи, останемо деца Светог Саве и свете лозе Немањића“.

„Када је Свети Сава  на Сабору у Жичи, пре осам векова, основао и ову Епархију и многе друге, он је знао и желео да ћемо бити и остати један народ. Надајмо се да ће тако бити и у следећим вековима, да нас наши потомци неће памтити као издајнике свога рода и своје вере, да ће наша Црква и наш народ у наредним периодима одолети свим искушењима и доживети препород и просперитет. Ви, драги Владико, живите нам на многаја љета!“, закључио је Радојевић.