Светосавском академијом, која је у суботу 1. фебруара 2020. године, одржана у Жупи Никшићкој, приведене су крају овогодишње свечаности у славу Светог Оца нашег Саве, у Епархији будимљанско-никшићкој.

Сабрање у Дучицама у Жупи Никшићкој, благословио је надлежни парох, о. Огњен Фемић.  Он је казао да се Савиндан слави на овим просторима 800 година и то је догађај који има трајање, јер је у славу самог Бога.

„Прије осамсто година Свети Сава је основао нашу Цркву, тада се звала Жичка архиепископија, сад се зове Српска православна Црква. Много прије Светог Саве, Цркву је основао сам Господ Исус Христос. Божја рука која је сишла на апостоле, са њих на епископе, сишла је на Светог Саву. Отуда је ово и Божја Црква у којој се дан данас, молимо, служимо и постојимо. Ми, у Цркви, га више доживљавамо као човјека од науке, прије свега, написао је Законик номоканон Крмчију, чувену, по којем и данас живи наша Црква, а у народу се памти као Светитељ, Чудотворац“.

„Свети Сава је, не само први Архиепископ српски, ја бих се усудио рећи и први Светитељ српски, први Чудотворац. Васкрсавао је мртве. Народу је потребан неко такав, како каже апостол Павле: Требао нам је Првосвештеник свет, незлобив, чист, одвојен од гријеха и виши од небеса. Такав је био наш Свети Сава“, бесједио је о. Огњен Фемић.

Светосавску бесједу одржао је протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки.

Оцијенио је да је рођење Светог Саве 1175. као Растка, трећег и најмлађег сина великог жупана Стефана Немање и Ане за историју нашег народа „пресудан догађај, који је основа и гарант цијеле касније историје, а самим тим  и гарант нама данас“.

„Био је светогорски монах, игуман Студенице, први архиепископ српски, дипломата, законодавац, књижевник, ходочасник, личност која је свој цијели живот уложила у ред, поредак, право и  правду, просвјећивање и лијечење људи. Није му било тешко да подучава људе да сију, ору, граде куће; са истим жаром са којим је учио своје архијереје богословљу, правнике, каноничаре – канонима, он подучава све, и сиромашне, и старе, и младе и дјецу. Чини велика дјела, гради највеће манастире заједно са својим оцем, али не заборавља ни сиротињу, него гради по блату калдрме, подучава људе сваком знању, доброме што може побољшати њихов живот“, подсјетио је свештеник Јокић.

Истакао је да је он постао крајеугаони камен постојања и опстанка нашег народа, једном ријечју најзначајнија личност наше историје.  
„Свети Сава је личност коју сваки хришћанин може истински доживјети као оца, брата, учитеља, пријатеља, руководитеља. Он нам је усадио најдубља људска стремљења, научио нас ко смо, куда идемо. Путу који води у живот вјечни учитељ био си нам. Ове ријечи из тропара Светом Сави најбоље говоре о Светитељу о коме вечерас говоримо. Он нас је научио којим путем да идемо, јер је знао да тај пут води у живот вјечни и у спасење. Немамо другог пута од онога који нам је Свети Сава прокрчио, јер тај пут је пут богочовјека Христа. Најдубље и најдрагоцјеније што нам је оставио јесте то што смо са Светим Савом као народ успоставили завјет  и завјештање са Господом Исусим Христом“, поручио је протојереј-ставрофор Слободан Јокић.

Додао је да нам је Свети Сава оставио аманет да будемо слуге Господу, да будемо слуге и браћа браћи и сестрама својим. Ако те љубави нема, онда, поучавао је отац Слободан, нема ни пута Светог Саве, пута који води у живот вјечни.

„Стога је он постао отац, отац нације, отац државе, отац Цркве; и његов отац је дошао сину, да му син буде отац. Велика је тајна у коју се погрузио Свети Сава. Тајна Бога Оваплоћеног, Рођеног и Јављеног Кога прослављамо ових дана, тајну да се Бог јавио у тијелу, да је постао човјек. Бог је постао човјек да би уздигао човјека и присајединио Њему, да би човјек постао једно са Богом, једно нераздјељиво“.

„То је Свети Сава оставио својим дјелањем, својим бесједама и својим писањем, својом правом вјером, како се назвала његова бесједа у Жичи. Јер, та вјера је вјера која води у живот вјечни. Све што нам је оставио у аманет, самосталност Српске Цркве, језик, народност, болнице, школе, све то чувамо као његов аманет и не смијемо заборавити, јер је то освештано његовим именом, његовом молитвом и његовим благословом. Ако нешто од тога заборавимо онда тај благослов кршимо и нисмо оно што треба да будемо – да будемо дјеца Светог Саве“, нагласио је архијерејски намјесник никшићки.

Позвао је вјерни народ да чува име Светог Саве, јер је он, како је казао, најбољи од нас и чува свој благочестиви народ у сваком тренутку нашег живота.

„Испунимо срца своја, душе своје, биће своје љубављу коју нам је завјештао Свети Сава и онда ћемо знати да смо Божји, онда ћемо знати да смо слуге Господа свога, јер је и он био такав. Њега је Господ осветио, просветио да нам буде највећи примјер у роду нашем. Немојте то никада да заборавимо и зато, свих ових дана, широм васељене се слави име Светог Саве“.

„Прослављамо Светог Саву и данас, као и увијек што смо и што ћемо радити, без обзира на све буре и олује овога свијета, следујући му у овим тешким, али историјским данима кад сваког трена свједочимо да смо људи. Наша храброст, праћена вјером, истјераће сваки страх и бићемо спремни за загрљај са Светим Савом баш као што је њега загрлио Свети Симеон у Ватопеду, рекавши му: „Сине, буди ми отац“. И ми можемо да се загрлимо са Светим Савом и кажемо му: Оче, буди ми пријатељ, буди ми брат и учитељ и помози ми да издржим на овом путу свјетлости и живота када бранимо наше светиње. Оче Саво, буди нам  братомиритељ и братоводитељ, предводник и учитељ и изведи ових дана народ твој из таме незнања и смутње на свјетлост богопознања, на пут сигуран и Божијом свјетлошћу обасјан“, закључио је протојереј-ставрофор Слободан Јокић.

Уприличен је богат културно-умјетнички програм.