Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу 16. септембра, на празник Светог свештеномученика Антима и Светог Јоаникија, Првог Патријарха српског, Свету Архијерејску Литургију у катедралном манастиру наше Епархије – Ђурђевим Ступовима.

Преосвећеном Владици у Светој архијерејској Литургији саслуживало је монаштво Манастира и свештенство архијерејског намјесништва беранског. Многобројном вјерном народу, који је на овај свети дан присуствовао богослужењу и причестио се Светим тајнама Тијела и Крви Христове, бесједио је Његово Преосвештенство.

У својој литургијској поуци он је говорио о божанским заповјестима, које је Господ Исус Христос, дошавши у овај свијет, раслабљен гријехом, злобом и пакостима, дао људима. Највећа и најспасоноснија Божија заповијест, према ријечима Владике Јоаникија, јесте заповијест о љубави.

“Приступи Господу у оно вријеме, како пише Свети Јеванђелист, неки законик, Његов сународник с намјером да Га искуша како Он тумачи Свето Писмо, не би ли Га навео на неко тумачење које би могло постати предмет расправе, и упита: “Учитељу, која је заповијест највећа у Закону?“. Иако тај подмукли законик није пришао са добром намјером, Господ је одговорио искрено и са великом љубављу, дајући поуку свима, и оним својим савременицима који су га кушали и нама и свим покољењима, свима који желе да се спасу“.

“Овај лукави законик је мислио да ће Господ Исус Христос, Којег је сматрао обичним човјеком, одговарајући да је највећа заповијест нека одређена заповијест из Закона, на тај начин, изазвати расправе, а све са жељом да напакости Господу. Међутим, Он је дао одговор који непријатељи Христови нијесу очекивали, наводећи заповијест која је везана за Мојсијев закон, а дата је као свршетак и сажетак свих Божијих заповијести. То је заповијест о љубави: „“Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим“. Ово је прва и највећа заповијест, а друга је као и ова: “Љуби ближњег свог као самог себе“. То су заповијести из Закона, али су врхунац свих заповијести“, казао је Преосвећени Владика.

У извршавању ове двије заповијести, које се, у суштини, своде на једну, саизвршавају се и остале Божије заповијести о вјери у Бога, о поштовању родитеља, заповијести “Не кради“, “Не убиј“ и све заповијести из Мојсијевог Закона. Закон који је дао Мојсије Господ је допунио, и не само то, него је, казао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, дао и благодат Духа Светог да све оно што је заповијеђено, а што је циљ човјековог труда на земљи, може бити и испуњено, уз помоћ Божију.

“Господ хоће цјеловитог, а не човјека од некаквих дјелова или фрагмента као што то, на жалост, савремена цивилизација чини од човјека, па неко има ову или способност, не водећи, при том, рачуна о томе да сви човјекови таленти треба да се развијају хармонично. Једино ако се развија као цјеловита личност човјек може да постане савршен човјек, онај који се саобразио свом Господу, Који је једини свет, једини савршен. Заповијест о љубави, колико смо год далеко од тог савршенства, свима нам је блиска, јер нам је свима драго ако нас људи воле, али није у томе суштина, то није пуноћа. Дата нам је прво заповијест да ми волимо, да отворимо душу своју, срце своје, ум свој и цијело своје биће Богу, да се Богу молимо, да име Божије призивамо и да у своје биће упијамо божанску свјетлост која нас просвећује и освећује, да се са Богом сједињујемо, а то, заправо, значи жртвовати се за Бога, одрицати се себе и својих прохтјева. Није лако борити се са својим манама, недостацима и лошим поривима. То је најтежа борба, али је то подвиг без којег нема правог успјеха; не можемо вољети Бога, нити ближње своје ако не савладамо себе“.

“А шта значи вољети ближње своје? У испуњавању ове Божије заповијести огледа се наша вјера, какви смо људи, какви карактери, јер љубав је савршенство свих врлина: доброте, трпљења, смирења, труда и свега другог, љубав је савршенство свега тога. Не можемо вољети ближње своје ако смо испуњени самољубљем, саможивошћу чега, прије свега, треба да се ослободимо. Ако смо лијени или немарни, наша љубав не може да има ни снаге, ни силе, ни савршенства јер љубав тражи жртву за ближње. Онима који се жртвују ради љубави Божије и ради љубави према ближњима Бог је на помоћи, а основу свега тога положио је сам Господ Исус Христос, дошавши у овај свијет, испунивши заповијести Божије и дао нам силу својим божанским енергијама, да и ми извршавамо заповијести Божије. Дао је могућност да и људи чине све што је Он чинио на земљи, чак и чудеса, па је говорио својим ученицима, васкрсавајући мртве и лијечећи болесне: “Заиста вам кажем: ко вјерује у мене, дјела која Ја чиним и он ће чинити“. Свим хришћанима је то омогућио само треба да се тога удостојимо својим трудом. Ако се будемо трудили да извршавамо ове двије Божије заповијести, то је сасвим довољно, онда ће Бог и нама даровати силу Духа свог Светог да можемо творити све оно што је за наше спасење“, поручио је на крају литургијске проповиједи Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.