У организацији Епархије будимљанско-никшићке и Црквене општине Никшић, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког, у недјељу 29. децембра 2019, уприличена је пројекција филма „Наш Блажењејши“.

Пројекцији је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије и протојереј-ставрофор Дарко Ђого, професор Православно-богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи, те бројни вјерни народ.

Сабрање је поздравио у име Црквене општине Никшић протојереј Остоја Кнежевић, старјешина никшићке Саборне цркве, напомињући да је повод за снимање овог документарног филма јубилеј служења Митрополита кијевског и све Украјине Г. Онуфрија.

„Али, то није само филм о њему, већ о Украјинској православној Цркви, о борби украјинског православног народа за слободу своје вјере. Добили смо благослов од нашег Владике Јоаникија за превод овог остварења, а од УПЦ Московског патријархата благослов за пројекцију овдје. Велику захвалност  дугујемо Ивану Зиројевићу, који је титловао превод на српски језик и припремио га за приказивање“, навео је о. Остоја.

По одгледаном филму, обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, рекавши да у најтежим временима Бог одабира личности да утврди Цркву када су највећа искушења.

Подсјетио је да је претходник Блажењејшег Онуфрија, Митрополит кијевски и све Украјине Владимир, био веома ауторитативна личност, који је, у вријеме почетка раскола, сабрао народ око Светих Кијево-печерске лавре и сачувао канонско јединство Цркве у Украјини послије комунистичког времена.

„Појавила су се разна искушења, говорило се да ће, послије смрти Блажењејшег Владимира, који је дуго боловао, све отићи у раскол и да ће, свега, неколико, људи остати вјерни Цркви. Међутим, Бог је подигао таквог човјека око којег су се објединили сви. Само двојица архијереја се поколебало, многи колебљивци су се вратили на прави, истинити пут, управо, благодарећи Митрополиту Онуфрију“.

„Његов примјер свијетли. Он поштује оно начело, које је и наш Свјатјеши Патријарх Павле, често, истицао да прво иде живот, па онда ријечи. Са мало ријечи, а са добрим дјелима постиже се много. Блажењејши Митрополит Онуфрије оно што говори потврђује личним примјером. Сав је предат на службу Богу и Цркви и то је велики благослов. Зато је Украјинска православна Црква Московског патријархата могла одољети ужасним искушењима, с једне стране политика, с друге стране неканонске одлуке Васељенске патријаршије, која је ишла уз ту политику, уз западни утицај на Украјину. Имајући таквог Архијереја на челу, Црква је, кроз та искушења, кроз све ударе, пролазећи кроз сциле и харидбе, ојачала“.

„Дај Боже да се Архијереји, као што је Митрополит Онуфрије, рађају и у Украјини и у цијелом православљу. Један стамени карактер, а та стаменост је од Бога, то је Божја сила која у њему дјелује. Види се да је он човјек живе вјере, па га и Бог укрепљује. Личност за примјер и углед нарочито архијерејима, свештеницима, монасима, али и сваком хришћанину“, казао је Владика Јоаникије.

О сусрету, који је 2017. имао са Блажењејшим Митрополитом цијеле Украјине Онуфријем говорио је протојереј-ставрофор Дарко Ђого. У Кијево-печерској лаври затекао се у вријеме једне од, како је навео, најжешћих офанзива на украјинско-донбаском ратишту.

„Атмосфера у граду је била изузетно напета. У Кијево-печерској лаври се очекивао упад, у медијима су се појављивале вијесто о томе да се мошти Светитеља спремају на авион да се возе у Москву, да се припрема евакуација Лавре“, рекао је отац Дарко.

Појаснио је да се зграда Митрополије налази у комплексу Кијево-печерске лавре, а протокол за јављање Митрополиту је административно строг. Сматрајући, ипак, да је потребно да узме благослов од Блажењејшег, пријавио се као српски свештеник из Републике Српске, спреман да чека колико је потребно.

„Послије два минута ђакон је дошао, јер ме звао Блажењејши, не, наравно, зато што сми ми неко и нешто, него што долазимо из Српске Цркве. Питао ме је да ли људи и даље читају Владику Николаја и Аву Јустина Поповића. Казао је да је читао Владику Николаја и да је, чак, размишљао да почне да учи српски језик, јер га је то интересовало. Монашки је одговарао на моја питања о политичкој и духовној ситуацији, увијек, а то сте могли да видите, тумачећи политичке догађаје на духовни начин и тражећи духовну потку, духовни проблем који стоји у ономе што, најчешће, видимо као политички проблем“, истакао је свештеник Дарко Ђого.

Констатовао је да Митрополит Онуфрије од првог дана свједочи Јеванђеље.

„То је једини кључ који ми данас имамо и који можемо да имамо. Кад вас неко пита шта је то, каква је то ствар како, кажу, разликовати која је то Црква? Па, врло једноставно. По јеванђеоској ријечи: По плодовима њиховим познаћете их. Је ли могуће овдје да неко, случајно, замијени Митрополита, нашег Владику и наше Владике или Владику Методија, је ли могуће да га замијени за неког друго, да му се деси, а имају исту одјећу, исто изгледају, неки људи носе браду? Не! По плодовима њиховим познаћете их.“

„Зато, питање јединства Православне Цркве није питање административно. То је питање суштине Цркве. На питање ко данас у Украјини јесте Црква – Христос, свакако, глава Цркве и један служитељ који носи дух Јеванђеља. То је одговор за Украјину и то је одговор за Црну Гору. Црква је тамо гдје су служитељи Јеванђеља, који плодове доносе достојне Крста Христовог“, поручио је протојереј-ставрофор Дарко Ђого.